БИЉА КРСТИЋ ЗА СД: Квалитетном музиком се боримо против свега што није добро (ФОТО, ВИДЕО)

Биља Крстић, једна од најпризнатијих српских уметница, не само у оквирима наше земље већ и знатно шире, посетила је штанд портала "Србија Данас" на Сајму медија у склопу недавно одржаног Сајма књига. 

ЗВОНКО БОГДАН: Све оно што проживим, ја стављам у стихове (ФОТО, ВИДЕО)

Већ дуги низ година Биља је са својим "Бистриком" неуморни чувар музичке традиције ових простора. Они мало старији присетиће се и њене поп каријере - групе "Сунцокрет", сарадњи са Ђорђем Балашевићем, Бором Ђорђевићем... О свему томе смо угодно проћаскали на штанду у Хали 3 Београдског сајма. 

ГИЛЕ (ОРГАЗАМ): Будизам за мене није религија, не бавим се Богом већ психологијом (ФОТО, ВИДЕО)

- Било је феноменално. Тамо нисмо били баш дуго. Публика је била баш расположена. Певали смо све песме заједно. Неке сам их ја учила, неке су знали, али смо лепо промовисали нови албум "Свод". То је био циљ - да се представи ово издање које је изашло у Енглеској. Поносна сам на то. Велика је ствар да будете одабрани, пре свега од такве куће као што је "Арт Мусиц" из Лондона, да вам они буду издавачи. Добили смо прелепе критике. То отвара неке нове путеве. Ту су концерти, букери, промотери, а то је најважније. 

- Јесте. Мики Станојевић је радио све аранжмане. Успео је потпуно да нас увуче у једну потпуно нову причу. Све оно што је "Бистрик" до сада радио стављено је управо под овај свод. Више смо окренути светској причи. Ово је много ближе "world мусиц"-у него што је до сада био иједан наш албум. Аранжмани су знатно модернији и прилагођенији овим времену. 

- Пролетело је годину дана. Мислим да смо на достојанствен начин обележили оба јубилеја - 40 година мог присуства на сцени, и деценију и по рада са Бистриком. Много сам срећна што сам успела да доведем и Марту Шебешћен из Мађарске, и Јанку Рупкину из Бугарске, и Бору Чорбу из Љубљане (смех) и Сунцокрет... Направили смо леп програм. Мислим да није дуго трајало. Сасвим довољно - онолико колико је потребно да се људи лепо проведу и да се присете свега што смо радили. 

- То је нешто што морате много да волите и поштујете, да бисте издржали све притиске. Они нису мали. Оркестар "Бистрик" и ја нисмо политички бенд, нити смо икад били. Нама је музика - политика. То је наша опција и наша странка. Квалитетном музиком се боримо против свега што мислимо да није добро. Заиста је доста тешко, јер ја видим колико смо ове године више "на мишиће" извукли све ове концерте које смо радили. Не извукли, већ смо, што се каже, изашли на црту. Наши концерти нису на буџету, већ - колико карата продате. Ушли смо у борбу, опасну, и много сам задовољна јер имамо пуне дворане. Оне нису велике, то су позоришне сале и домови културе, али за "Бистрик" је то одлично. На тај начин опстајемо. Боримо се квалитетом, и имамо још увек снаге и љубави за ово што радимо. Ваљда нас то све држи, и зато идемо напред. 

- Често говорим о Бразилу. Први пут смо, заправо, били у Салвадору, и то је био први сусрет са неком баш далеком културом и традицијом. То је нешто што се не заборавља. Били смо скоро и у Индонезији, то ми је исто било јако занимљиво. Толико различитости, толико је све другачије код њих... И та њихова музика, однос према култури, уметности... Држала сам радионицу на Балију, где су људи на нашем језику певали наше песме. У реду, они су сви музикални, и професори и студенти, али администрација... И секретарице су певале одлично, невероватно. Као да их бирају, и оне морају да буду надарене музички. 

- Она је стварно фантастична. Код њих је све у покрету. "Бистрик" и ја смо добили дивну критику кад смо први пут били у Бразилу. Рекли су да музика Бразила удара у ноге, а музика Биље Крстић и "Бистрика"... па су показали на срце. Шта ће вам већи комплимент од тога. 

- Свако сам бира. Мислим да то није добро ни за кога. Свакако да су, међутим, ти људи који су ушли ту имали неки разлог, а ја у то не улазим. 

- Смејемо се моје ћерке и ја зато што имам гомилу књига поред кревета, и кренем амбициозно да читам нека озбиљна дела. Онда ми се полако спушта праг, тако да на крају читам оно што ми је најлакше, и колико имам времена. Много би требало више да читам, не стижем од свих обавеза, али прочитам, свакако, моју литературу везано за моја музичка истраживања и оно што је уско стручно. Ћерке су ми поручиле, када дођем на Сајам, да погледам око "Закопаног џина", овог јапанско-енглеског аутора који је сад најпознатији, Казуа Ишигура. Ја ћу себи ипак од њега узети "Без утехе", пошто сам читала неку препоруку и свидела ми се. Моји омиљени писци су Меша Селимовић, Иво Андрић, Нушић, Дучић... Једна моја ћерка се удала, друга се спрема, тако да ће ми однети пола библиотеке (смех), па бих бар нешто што волим да надокнадим. Као што волим домаћу музику, тако апсолутно подржавам и наше писце. Борим се за домаћи терен. Волела бих да се сви окренемо нашој књижевној сцени, и на тај начин им помогнемо тако што ћемо куповати њихове књиге и пратити шта је то што они раде. То је као и моја борба са традиционалном музиком. Ако ми то не чувамо и не негујемо, неће нико други. 

- Група "Накед" ми се допада. Имамо толико дивних певача, група...

- То апсолутно није тачно. Тој деци се не да адекватан простор. Дајте да више подржимо све те дивне, младе, талентоване људе, па да видите, кад им се да простор, шта ће све одатле израсти. Важно је и да различити музички жанрови буду присутни. Ми имамо само једну једину музичку матрицу на овим просторима, и против тога треба да се боримо, на начин да добијемо сви адекватан простор, колико и они. Ако њих има 99 одсто у свим медијима, а џеза има нула кома не знам колико, рок музике, поп музике која је нестала практично... Више и немамо поп музику. Шта је са свим оним дивним музичарима који су се појавили 2000. године? Нема нигде никога. Не негујемо праве вредности, не чувамо оно што је наше. Онда кукамо због ријалитија, па једни куде људе, а други кажу "Шта ће, немају од чега да живе". Није то разлог. Прво, не треба себи уопште да дозволимо да дођемо у такву ситуацију. Важно је зато да се сви ујединимо и да гледамо да направимо светлију, бољу будућност нашој деци. 

- Дивно је. То ме подсећа на неко лепо време. Волим како он ради. Има дивне текстове и још увек одлично пева, није га издао глас. То су све ствари које треба да негујемо. Могли бисмо мало да се угледамо и на Хрватску која итекако води рачуна о својим старим уметницима. Они су сачували и обновили све фестивале, јако важне за њихову земљу. Ми смо све срушили. Оно што је добро код неких наших комшија требало би да пресликамо. Имамо толико капацитета и толико дивног, младог света који једва чека да нешто направи. 

- Балашевић се доста повукао, не дружи се много са неким људима, али ми смо сви негде у контакту. Некако, више сам ту са групом "Сунцокрет" - Горица Поповић ми је кума, ту је и Снежана Јандрлић, Ненад Божић свира са мном, Бата Сокић... Некако смо више ми у контакту, можда и зато што ми је то била прва група. Да сам могла у животу да бирам с ким да радим, свакако би то биле те две громаде, као што кажете. Много сам поносна што ми то стоји у биографији, није то мала ствар. Ништа ово чиме се данас бавим није случајно, јер сам имала од кога да научим. 

- Како да не. Мало је незгодно што свако од нас има своје велике каријере. Не можете ви да ухватите Бору Чорбу и да кажете "Имамо следеће недеље три свирке са Сунцокретом". Горица такође много ради - од 30 дана током месеца, има бар 27 заузетих. Свако је окренут на своју страну али свакако ћемо нешто да урадимо по том питању. Да бар једном у току године окупимо цео "Сунцокрет". Нећемо нешто да вежбамо и да показујемо како ми то најбоље свирамо, већ више да то буде лепа атмосфера и да се подсетимо лепих песама, па нека буде и са грешкама у тексту, интонативно... 

- Да ли ми верујете да на концертима "Бистрика" често имају жељу "Биљо, је л' може барем Чарли?". Дивна песма... Јосип Бочек је написао музику, а Ђорђе Балашевић текст, и заиста су то урадили фантастично. Једина ми је замерка што су ме терали да "ниско" певам па сам се мало гушила, али, добро, сад би ми супер легла песма, јер се глас "спустио" са годинама. Сад бих била добар алт. А за име - то је Ђолетова идеја. Хтео је баш да буде страно. Чарли је, иначе, био и надимак многим нашим драгим пријатељима. Верујем да је песма посвећена свима њима. 

- Оно што је сад најближе је Загреб 11. новембра. Први пут "Бистрик" тамо гостује, и много смо узбуђени због тога. Наступамо у Глазбеном заводу, то је као филхармонија, у центру града. Бићемо тамо у склопу прославе 120 година постојања "Привредника" из Загреба. То је наша организација која помаже младе, успешне људе који или тек крећу на факултет, или су у средњој школи, а који нису доброг финансијског стања. Имали смо у плану да наступимо некад у "Лисинском". Надам се да ће после овог уследити позив. У Темишвару смо 27. новембра, бићемо на Косову у децембру. Дуго нисмо свирали доле. Биће ту још концерата, да не најављујем све. У јануару смо од 25. до 29. у Паризу, пре тога ћемо бити у Сарајеву, између првог и десетог, само још датум да одредимо. Доста смо аплицирали за стране фестивале. Надам се да ћемо бити на "Бабел" фестивалу у Марсеју, у септембру 2018. У плану је да тада будемо и у Америци. Хоћемо да наступимо на Мехнетну, тамо има диван фестивал. Спојићемо и "World Мусиц" фестивал у Чикагу, вероватно и Бостон. После ћемо отићи и до Торонта. Велики су планови, надам се да ће све ићи како смо предвидели. Бићу презадовољна ако целе следеће године будемо у иностранству.