БОРИС ПИНГОВИЋ О МИТРОВИЦИ: Била је привилегија одрастати у најстаријем граду у Србији (ФОТО)
- Сваки град чине људи који у њему живе. Остало су све, мање или више лепе кулисе.
Сремска Митровица је седиште Града Сремске Митровице и припада Сремском округу. Митровица је уједно и највећи сремски град и један од најстаријих градова у Војводини али и у читавој Србији. Град је смештен на левој обали реке Саве а у време римског царства назван је Сирмиум, име по којем је Митровица и данас позната.
Сремска Митровица, као град богат историјом и традицијом и као средиште једног од округа у Србији, има развијену мрежу културних и образовних установа као и низ културних дешавања.
Многе историјске личности потекле су управо одавде али и познате личности нашег времена. Један од њих је и глумац Борис Пинговић са којим смо попричали о Митровици и његовим успоменема, којих се врло радо присетио.
Сремска Митровица је мој родни град и за њу ме вежу најпре драги људи и успомене, а то је оно најскупље. То су дубоки емотивни корени преко којих се напајаш читавог живота, без обзира где га живис.
Заиста је била привилегија провести детињство и рану младост у Митровици тих година. Био је то жив и динамичан град са богатом понудом разноврсних културних и забавних садржаја, што је веома важно за младе људе који тек формирају своје естетске и културолошке назоре. При тадашњем Дому омладине на чијем челу је био, сада нажалост покојни Душан Ерцеговац, функционисала је јака аматерска сцена. Свако је могао да се пронађе у некој од области која га занима, било то сликање, поезија, фолклор или пак роцк ’н roll… О свему се подједнако водило рачуна и радило се врло квалитетно. Ја сам био члан рецитаторског студија "Калиопа", који је водила Споменка Лазић. То су били дивни дани који су ме одредили за читав живот.
НАЈСТАРИЈИ ВОЈВОЂАНСКИ ТЕАТАР: Једино професионално позориште у Срему (ФОТО)
Времена су се много променила, па самим тим и град. Не кажем ово да бих ламентирао над својом раном младошћу, већ да бих покушао да што тачније одговорим на питање. Сада, да ли је то промена на боље или горе, нисам сигуран да могу да докучим. Можда би мом седамнаестогодишњем сестрићу Митровица, у којој смо његови мама, тата и ја одрастали била ,,тешки смор ” од града. Ипак, мислим да је могућност избора веома важна, а мислим да смо га ми имали значајно више.
На савском кеју са друштвом уз гитару и пиће. Дискотеке нас нису претерано занимале. Оне који су излазили тамо звали смо "шминкери". Тада је сваки битан бенд из бивше Југославије гостовао у Митровици. Те концерте нисмо пропуштали. Расли смо у фазону роцк ‘н rolla, space инвадерса, пуцк мана, спецтрума , commodora и сва четири годишња доба која смо могли да разликујемо.
Оох, да и те како. Кад год могу. Чак мислим да сада када не живим тамо тачније могу да сагледам колико је то леп и угодан град. Све је на дохват руке и по мери човека. Мени је срећом моја Митровица ,,на дохват руке” јер живим на Новом Београду па ми треба само 40-так минута лагане вожње до ње.
Град Сремска Митровица одржава вечно сећање на једног од највећих српских хероја, Стојана Чупића
Што се туристичких садржаја тиче, засигурно много тога. Не треба ни помињати древни Сирмиум и ископине, затим једну од најлепших и најсређенијих речних плажа, дивну барокну архитектуру, близину Фрушке горе итд. Што се другог дела питања тиче, не знам јер више баш и нисам млад, али знам да се родни град носи у срцу до краја и да то нема везе са годинама. Сваки град ипак чине људи који у њему живе. Остало су све, мање или више лепе кулисе.
