Доделом награда најбољим филмовима завршен 14. Белдоцс фестивал

За награде за најбољи филм, сниматеља и монтажу у оквиру селекције Српски такмичарски програм такмичило се седам домаћих документараца. О наградама је одлучивао жири у саставу др Александра Миловановић, Тристан Priimägi, и Вук Перовић.

Награду за најбољи филм Српске такмичарске селекције добила је редитељка Марта Попивода за остварење „Пејзажи отпора“. Према одлуци жирија, награда за најбољи филм додељује се документарном филму који „са својом емпатијском топлином и оптимистичним тоном може да се носи са прошлим трауматичним искуствима. У томе успева не умањујући важност поруке и стварајући мост између јучерашњих и данашњих борби“.

Марта Попивода, редитељка филма „Пејзажи отпора“, приликом пријема награде је изјавила: „Огромна је част добити једну овакву награду на Белдоцсу и наравно код куће, у Београду. Ову награду посвећујемо Соњи, која нажалост више није са нама, која нас је научила шта значи трансгенерацијска солидарност и љубав“.

Награда за најбољу камеру Српског такмичарског програма додељена је Сари Прерадовић за филм „Корени“. У образложењу жирија стоји да нас у овом филму „ненаметљиво, али прецизно и јасно, камера води кроз интимну студију о простору и људима где природа једнако као и саговорници постаје уверљив протагонист сторије испричане у дугим и статичним кадровима. Вјештим кадрирањем, пажљиво се гради структура и контекст филма“.

За најбољу монтажу домаћег програма награђене су Ана Жугич и Олга Кошарић, за филм „Теленовела сиво у колору“. Жири је одлуку образложио речима: „Неконвенционална структура филма произилази из необичног сензибилитета његовог аутора. Ритмички и визуелно, монтажа оснажује забавни и неочекивани жанр документарне сапунице у овом филму. Монтажно градећи његову “немогућу“ форму, као и у свакој узбудљивој теленовели, развија се читав спектар емоција, од смеха и љубави до носталгије и туге”.

Посебно признање додељује се филму “Дида”, по речима жирија “непоколебљиво искреном породичном приказу који меша комедију и трагедију у личном сведочењу редитеља и једноставном, посматрачком стилу снимања”.
За награду најбољи филм Међународне такмичарске селекције надметало се 11 интернационалних документарних остварења. 

Жири у саставу Yun-hua Chen,  Марија Стојнић,  Игор Марковић, одлучио је да награда за најбољи филм припадне Алини Горловој, редитељки филма „Ова киша ће заувек падати“. У образложењу одлуке жирија стоји: “Понекад паноптични, понекад готово незамисливо детаљни, призори, секвенце и фрагменти путовања једног човека из рата у рат, од границе до границе, и са једног континента на други, одражавају начине на које се сви присећамо сопствених живота, али такође откривају провалију над којом је изаткана историја света”. 

Алина Горлова, редитељка филма „Ова киша ће заувек падати“, захвалила се на награди и изјавила: „Било ми је веома важно да покажем мој филм овде, у Србији. Ви сте такође искусили рат, као и ми у Украјини, и у Сирији. Сигурна сам да сви схватају како је рат заправо само ружна ствар, која више не би смела да се понови“.

Посебно признање жирија припало је филму „Холгут“ редитељке Лизбет Де Селер. Жири је одлуку образложио речима: „Овај филмски драгуљ пронађен је у вечном леду Сибира, где због пораста температуре изазваног климатским променама, скелети мамута сада излазе на видело. Мистичан, поетичан и сањив, слободног стила - лебдећи од дечјих успаванки до дубоког шаманског доживљаја - ауторка спаја стварно и имагинарно, елегантно и скромно - готово бестежински – оживљавајући не тако далеку прошлост када су легенде биле стварне, а мит и историја били само одјек једно другог, када је свака сенка била прича, а прошлост, садашњост и будућност ходале срећно руку под руку“.

Награда за најбољи кратки филм 14. Белдоцса припала је Олги Луковниковој за филм „Мој теча Тудор“. Жири у саставу Неил Young, Ива Племић Дивјак, Јосип Лукић у одлуци је написао: „Многи филмови имају за циљ да обраде болне и важне теме, али ретко се срећу они у којима деликатност извођења савршено допуњује и појачава сложеност и хитност теме. Наш победник користи једноставне визуелне и аудио елементе и комбинује их на начине који дубоко личну хронику злостављања и лечења претварају у трајно дело филмске уметности. Резултат је снажно емоционално искуство за гледаоца у тандему са пресудном, прочишћавајућом катарзом за саму редитељку“.

Посебно признање добио је краткометражни филм „У плиткој води“ редитеља Марека Моучке. „У кратким филмовима, питање трајања је кључно: интелигентна штедња може бити фактор који одваја добар филм од изванредног. Одличан пример је прималац нашег посебног признања, који показује изузетну концизност и прави таленат током само 10 минута. Колико је охрабрујуће да једно од најуспешнијих и најиновативнијих дела долази од једног од најмлађих редитеља на фестивалу“, стоји у одлуци жирија.

Награду за најбољи филм у селекцији Белдоцс Теен, жири у саставу Анђела Николић, Дуња Трифуновић, Гордан Шашић, Нађа Вучковић, Тарја Антић доделио је Анђели и Давору Ростухару за остварење „Љубав око свијета“. Жири је оцелио да је филм „носилац универзалне теме са којом је свако од нас у неком тренутку могао да се поистовети“ и да осећај катарзе који је у њима пробудио осликава велику вредност овог дела. 

Ауторка филма Анђела Ростухар је поводом признања изјавила: „Овим путем желим захвалити жирију на додијељеној награди за најбољи филм у теен програму. Рад са младима и пројекције у школама велик су дио сваког нашег пројекта, па тако и посљедњег Љубав око свијета, зато нам је драго управо од те скупине добити признање за наш филм. Тренутно радимо на организацији кино турнеје у Србији, тако да се ускоро видимо у Београду, надам се у великом броју“.

Посебно признање жирија припало је остварењу „Тинејџерске приче из карантина“, а у одлуци жирија стоји да је овај филм „документ искустава тинејџера током пандемије са којом смо се сви сусрели“, те да је на жири посебан утисак оставила повезаност са ликовима и њиховим причама.

У оквиру Белдоцс Industry програма, додељене су вредне награде: Марија Стојанова награђена је са 1.000 евра за најбољи пројекат, Жана Максименко Кавчић добитница је награде ДАЕ - Documentary Association оф Еуропе Award за пројекат „Пеаце фор Нина“, Сара Стијовић освојила је награду Thessaloniki Documentary Филм Фестивал Award за пројекат „Гина“, Артурас Јевдокимовас је за пројекат „Лифе анд Death оф а Christmas Трее“ освојио Pitch the Доц Award, а Кирил Каракаш и Светислав Подлешанов освојили су Еаст Силвер Цараван Award за пројекат „Иронман“.
Сербиан Доцс ин Progress награда за најбољи пројекат у износу од 500 евра додељена је пројекту „Боро-Рамиз“ Ане Драгић, а ДОКСрбија Енцоурагемент Award припао је Милици Ђенић за пројекат “Талес оф the Плум Спирит”.

Белдоцс фестивал је по први пут затворио филм из Белдоцс Теен програма. “Драга децо будућности“ младог немачког редитеља Франца Бема је документарац о борби три младе жене из три земље (Чилеа, Уганде, Хонг Конга) на три континента. Носиоци филма су младе генерације које се налазе у центру политичких промена и глобалних потреса, а њихов активизам манифестује се у храброј и бескомпромисној борби за друштвену правду, демократију и суочавање са последицама климатских промена. Филм је ушао у програмску селекцију Белдоцс Теен одлуком девет младих селектора - тинејџера из Србије, који су заједно са три активисткиње Мином Милошевић, Daxi Стошић, Јованом Јанков, такође из Србије, на свечаном затварању Белдоцса најавиле филм, причале о својим борбама, активистичком раду, просторима слободе и послале поруке завршнице Белдоцса.

Белдоцс је реализован захваљујући подршци Европске Уније кроз програм Креативна Европа, потпрограм МЕДИА, Министарства културе и информисања Републике Србије, Филмског центра Србије, амбасада Аустралије, Португалије, Украјине, Израела, Швајцарске, Словеније, Гете института, Аустријског културног форума, Италијанског културног центра, Француског института, Филмског центра Црне Горе, Грчког филмског центра, Мисије ОЕБС-а у Србији, RYCO, DOX ТВ, ТВ Ал Jazeera Балканс и Орион Телекома.