Дуел српског и америчког каубоја на отварању 34. Београдског џез фестивала

Мешавина блуза, свинга, фри-џеза, шансоне, фанкија, сурфа и панка. Тако су новинари покушавали да опишу жанровски неухватљиву групу "Фисх ин оил" која готово да нема где није свирала у Београду - од малих клубова за тридесетак људи, до разних фестивала. 

У тежњи да се још ближе дочара њихова музика, гитаристу и идејног творца престоничког бенда Братислава Брацу Радовановића су стидљиво поредили са авангардним херојем из Сједињених Америчких Држава Марком Рибоом. Једним од својих узора!

И гле чуда, управо њих двојица су синоћ укрстили гитаре на отварању 34. Београдског џез фестивала. Уз славног Американца који наступа широм света четрдесетак лета, у Великој сали Дома омладине стао је његов музички истомишљеник из "Фисх ин оила" који је тек пре мање од десет година изашао из медијског запећка, а ствара око три деценије. 

Иако је тешко да би донедавно и сам Браца "блузер" могао да замисли како ће једнога дана свирати са славним Американцем, они су на сцени деловали као сасвим природан и логичан спој. Уистину, не до краја увежбан и компактан, али то и не чуди ако знамо да су се упознали само два дана раније и одсвирали тек један концерт у Софији. Ипак, синоћни наступ је показао – да су се одлично разумели. 

На самом старту се видело колико Београђанима значи сарадња са уметником какав је Рибо. То се огледало у њиховим погледима и покретима, али и у Радовановићевој почетној треми и стегнутости у нумери "Лисабон" којом су отворили концерт. Спорија и вестернски напета композиција на отварању одмах је показала да ће амерички виртуоз у потпуности подредити своје моћи концепту српског бенда. Марк је домаћине само додатно ослободио подигавши ниво њихове импровизације и играња на сцени за један степеник, доказавши да је прави музички кемелеон који је спреман да се подреди колективу. То свакако показује да је "Риба у уљу" квалитетна - јер Рибо је познат као уметник који не воли компромисе.

Поред лидера на гитари, у "Фисх ин оилу" свирају и саксофониста Душан Петровић, басиста Бранислав Радојковић, бубњар Феђа Френклин и Вељко Николић Папа Ник на удараљкама.

Брацин први соло је био помало стегнут, али како је време одмицало он је опустио руку и свирка је била све боља. Уживање је било слушати кад он и Рибо пусте инструменте да зареже у ролеркостер импровизацијама.

Простор који Радовановић није попунио својим реским и необузданим солажама, допунио је гост из Америке.

После двогодишње паузе од амбициозног двоструког албума "Три кључа", они су баш јуче издали четврто издање “Све ће бити у најбољем реду”. Неке од нумера са тог диска су извели у дуету са Рибоом, али у потпуно другачијем аранжману припремљеном специјално за њега. Композицију "Капу доле" домаћини су посветили управо култном гитаристи као свој наклон узору.

Дуг и упоран аплауз публике вратио је музичаре на бис да нумером “Одакле ти право” ставе тачку на концерт. Да ли су темпераментнији били гитаристи чији су инструменти режали или остатак бенда који је у недоглед понављао речи из наслова песме – тешко је било измерити.

После њих на сцену је изашао квинтет канадског саксофонисте Бена Вендела који поред њега чине и пијаниста Саливан Фортнер, гитариста Гилад Хекселман, басиста Мет Бруер и бубњар Кендрик Скот. Они су представили нумере са актуелног пројекта "Годишња доба".

Београдски џез фестивал су званично отворили српски џезери две генерације – искусни саксофониста Јован Маљоковић и представник младих снага, гитариста Игор Мишковић из бенда "Хасхима".

Манифестација ће трајати до понедељка, а вечерас ће у Дому омладине наступити шпански пијаниста Марко Мескида, бенд изреалског басисте Омера Авитала, трио мађарског цимбалисте Миклоша Лукача и аустралијски састав "The Нецкс". До краја фестивала публика ће имати прилике да чује Биг бенд РТС-а уз америчког трубача Бобија Шуа, јужнокорејску певачицу Јун Сун На, кубанског пијанисту Чучо Валдеса, скандинавски гаражни трио "The Thing", певача из САД-а Курта Елинга и италијанског ветерана на труби Енрика Раву.