Александра Вељовић Ћеклић: "ВОДИМ ЧИТАОЦЕ У ТОПЛИЈЕ КРАЈЕВЕ"

Александра Вељовић Ћеклић рођена је 10. јула 1967. у Сарајеву, гдје је расла и школовала се. Живи на релацији Калгари (Канада) – Пуерто Ваљарта (Мексико), бави се архитектуром и писањем. 

Недавно је у издању Лагуне објављен њен нови роман "Лептирица". Био је то повод да мало поразговарамо са њом. 

Рођени сте у Босни, објављујете у Србији, а живите на релацији Канада-Мексико. На ком језику сањате? 

 - Зависи од актера мојих снова, како они, тако и ја... Мада, кад су у питању Мексиканци, више буде језика телепатског него шпанског.  

Да ли се Ваши снови понекад остварују? 

 - Неки од ноћних снова су се пророчански остварили, а за ове дневне што сањарим како ће ванземаљци отети земаљски олош за свој зоолошки врт, мислим да нема шансе. За остварење прижељкиваних циљева у животу много важнији од снова су рад и планирање, мада се некима деси да их запљусне канта среће. 

Ваш нови роман "Лептирица“ је прича о две сестре које раздваја време, простор и став према животу, а шта их повезује? 

 - Повезује их љубав, ма како отрцано звучало, урођена потреба да воле једна другу. Љубав је чаробна храна, лијек и љепило за све рупе и фалинке. Заједничке успомене из дјетињства моје јунакиње осјећају на сасвим различите начине, јер су, једна много мање, а друга много више, оштећене дисфункционалношћу дома у коме су расле.

Да ли успевате да промовишете књиге у Србији иако живите на другој страни океана? 

 - Врло скромно, далеко сам од очију, далеко од срца, и зато сам неизмјерно захвална свима који ме промовишу, мерцие, данке, грациас драги људи!

Прошлу књигу сте промовисали преко скајпа, а како ће протећи промоција нове књиге? 

 - На ову долазим главом и брадом, у Београд, СКЦ - 11. јуна, у 18:00. Сматрајте се позваним.

Активни сте и на емигрантској културној сцени у Канади. Колико је уметност која настаје под туђим небом слична оној која настаје у матици? 

 - Мислим да нема везе које је небо валуте, цијела атмосфера је загађена комерцијализмом. Умјетност све брже поприма форму забаве и удаљава се од тога да подстиче размишљање. Дјела вриједна пажње тону у хиперпродукцији књига, филмова, којекаквих перформанса и скулптура од куртона и балона. 

А шта је разликује? 

 - Не бих се усудила коментарисати гране у које нисам упућена, али на пољу књижевности емигрантска више нагиње коријенима и припадности, и носталгична је, а матична је ближа савременим темама, таквим се макар мени чине. Разлика се огледа и у томе што за ауторе из емиграције самофинансирање дјела не представља финансијски изазов. 

Свака Ваша нова књига се толико разликује од претходне да публика може да очекује било шта. Да ли Ви знате шта ћете писати након књиге "Лептирица"? 

 - Мијењање стилова и жанрова је рискантно за пјеваче и писце, али понекад донесе освјежавајући хит. Зато ћу сљедећом књигом повести читаоце у топле тропске крајеве, а све друго нек остане изненађење! Хвала на пажњи и видимо се!