,,Морамо да бежимо од празног живота”

Михољско лето.

Не сећам се прошлих година какав сам био. Не сећам се да ли сам био срећан или тужан, окружен људима или сам, вољен или усамљен. Нисам себе записивао прошлих година као ове. Можда је то и добра ствар.

У ствари, ја на то и гледам као олакшавајућу околност једног мог живота. На сваку годину гледам као на нови живот. Не марим за прошлост, сентименталност је лукава ствар и може да те ослаби у једној ноћи (о)сећања. Треба гледати ка сутрашњем дану, унапред се спремити за нове ствари, нове изазове. Морамо више да трагамо за вредностима који нас чине испуњенијим и морамо да бежимо од празног живота јер је у празном животу празан човек и празна је и смрт.

Ове године у октобру сам срећан и вољен, помало и меланхоличан, али то је толерантно. Не жалим се превише и трудим се да неке ствари остану исте, јер су добре. Изађем да се прошетам по сунцу и да покажем људима који умеју да ме виде да је лако бити срећан ако имаш себе.

#BananeSuZdrave #SanjarSaMeseca