НЕРВОЗНИ ПОШТАР! Легендарне folk'n'roll галамџије у БГу: "Да нас рат није раставио били бисмо У ВРХУ"

Легендарни сарајевски бенд Нервозни поштар поново је у акцији! „Поштари“ су се окупили и снимили нови албум, једноставног имена „Нервозни поштар 2017“, а представљајући нове песме публици, стигли су и до Београда, у којем ће у суботу одржати концерт, у клубу „Божидарац“. Микрофон је поново у рукама Нусрета Долчанина Нукија, у бенд се вратио и басиста оригиналне поставе, Драган Ђурђелија, а ту је и неизоставни Фадил Шабовић, идејни творац бенда и аутор готово све музике и свих текстова Нервозног поштара.

Нажалост, преостала два члана поставе из осамдесетих, гитариста Никола Митровић Ниџо и бубњар Шукрија Арсланагић нису више међу нама, али ту су нови чланови: гитаристи Синиша Цекић и Душан Коларевић, бубњар Душан Симић и клавијатуриста и хармоникаш Горан Младеновић.

ВЕЛИКАН ЗАВРШИО КАРИЈЕРУ: Данијел Деј Луис после овог филма више неће глумити (ВИДЕО)

Оригинална, весела и откачена група, осамдесетих година прошлог века оставила је неизбрисив траг спојивши народњачки вокал и хеви метал рифове, у комбинацији са живописним, духовитим текстовима. Овај спој, тада потпуно неочекиван, није остао само куриозитет, већ је потпуно продисао и хитови су почели да се ређају. Широм Југославије, фанови су падали у хеви севдах, какав није могао да изнедри нико осим Нервозног поштара, или бар не на такав начин...

Новим албумом „поштари“ су обрадовали старе фанове и кренули у потеру за новим обожаваоцима, а тим поводом разговарали смо са Нукијем и Драганом, који су нам сместа објаснили да је управо Нуки био главни „кривац“ за њихове нове подухвате.

Драган: Да није било њега, не би било ништа од овога. Био је баш упоран, убеђивао нас је једно две године.

Нуки: Ја сам наваљивао и наваљивао и наваљивао...

УГЛАВНОМ О КРНТИЈАМА: Ово су најдуховитије домаће рок и фолк ПЕСМЕ о КОЛИМА И ВОЖЊИ! (ВИДЕО)

Драган: Он је био наваљиватор!

Нуки: Да нисам причао са народом, са фановима, и да нисам проценио да би то био пун погодак, ја не бих наваљивао. Ја сам схватио да ми морамо да се вратимо народу и нашој публици, јер нас људи воле.

Драган: Ма, он је нас пожелео, није могао да живи без нас! Немој да фолираш људе! Шалим се... Ја му нисам вјеровао, али кад сам прочитао свеже коментаре на интернету, схватио сам да се све то и даље слуша.

Драган: Трудили смо се да буде тако! Када смо Фадил и ја разговарали о томе какав би то албум требало да буде, закључили смо да треба да се вратимо на извор. Да буде у том фазону. Публика ће оценити колико смо успјели. Прве реакције су врло позитивне.

Нуки (прекида питање): И сад смо! Нама је још Југославија у срцу! (лупка се шаком по грудима)

Драган: Што каже Нуки, нама је то у срцу. Држава се распала, али ми је и даље носимо у себи, и живимо са тим.

Драган: Не! Нисмо ни слутили... Наша група се у старту звала Галеб. Свирали смо народну музику по ресторанима. Али, осим народњака, међу нама је било и рокера. Ја сам пре тога био са Фадилом у рок групи Поноћна свјетла. Ја сам њему пустио снимке наших народњачких свирки, а он је већ раније имао идеју за Поштара. Кад је то чуо, отишао је кући и после два мјесеца дошао је са готовим пјесмама за наш први албум.

Нуки: Дубоко је размислио! (смех)

Драган: Фадил је уз народњачко певање увео риф гитару, дисторзију до краја... Нама је то било нормално. Али, издавачке куће нису имале много слуха за то. Ниједна није хтела да објави осим Југотона. Њима је то годило, пошто се у Загребу више слушала забавна музика. Онда је уследила и сензација када смо победили на Илиџанском фестивалу народне музике, али су наступили нови проблеми. Тек што смо заказали турнеју, групу је напустио наш први певач, Руле (Рустем Незировић Руле, певао је на првом албуму НП „Вазда газда“ из 1985. и на албуму „Гас-гас“ - прим.аут.)

Драган: Да, он није вјеровао у то.

Драган: Тешке су пробе биле! Тешко се Руле уклапао. Али некако се уклопио…

Драган: То је био шок, то што нас је Руле напустио! Имали смо албум, и победу на Илиџи и требало је да кренемо на турнеју, кад је Руле напустио групу. Срећом, брзо смо нашли Нукија. Он је буквално за петнаест дана морао да научи песме пред наш полазак на турнеју.

Нуки: Они су чули за мене јер сам ја по Сарајеву правио добре послове. У сваком ресторану у којем сам пјевао, било је крцато. И гдје год бих отишао на друго мјесто, та раја би сва дошла за мном. Баш су ме волели! Онда су они свратили у један ресторан да ме чују. И кажу: „Нуки, можеш ли да отпјеваш неке Шабанове пјесме?“ Хтели су да чују како ће то да изгледа, да ме тестирају. А ја сам у то време обожавао Шабанове пјесме. После су ме позвали за њихов сто. „Дођи, нешто да причамо.“ И питају ме: „Јеси ти слушао ону пјесму Шехер, шехер Сарајево што је направио Нервозни поштар?“ Ја кажем: „Како нисам! То оно са гитарама! Ајој!“ А они кажу: „То смо ми направили!“ Ја кажем: „Ма, немој заје**ати!“ Онда су ми рекли: „Имали смо, знаш, неких проблема са пјевачем. Хоћеш ли ти да пођеш са нама до Илиџе, да те чујемо!“ Тако је почело.

Драган: Нуки је тада био млад. Дуга коса. Звонцаре панталоне. Момак насмејан, пријатан, позитиван! А кад смо чули како пјева Шабана, одмах смо рекли: „То је то!“ А репертоар је врло брзо савладао. Свака част свакоме, али Нуки је једини прави пјевач Нервозног поштара. То је моје мишљење. Јер, он то осјећа. И зна да изнесе пјесму онако како треба.

Нуки: Хвала ти, Гаго! (смех)

Драган: Ми смо били кафански бенд. Мислили смо: Сад ћемо ми да снимимо албум, па ћемо да урадимо лијепо велике плакате, па кад дођемо ми да свирамо у неки ексклузиван ресторан, па им звекнемо цифру дупло већу, а они плате, и тако… (смех) То нам је био фазон! Али отишло је много даље него што смо замишљали…

Драган: Били смо нешто незамисливо у то вријеме. Ја сад кад вратим филм на Илиџански фестивал, не знам да ли су били веће будале они из Југотона који су нас пријавили за то такмичење, или ми, који смо прихватили да идемо. То је као кад би на годишњи концерт класичне музике у Бечу упали рокери и металци и почели да разваљују… И нисмо били миљеници медија. Можда би се могло рећи и да смо били на црној листи. Тако да, јесте, заиста је било као у пјесми коју си поменуо.

Нуки: Нису знали гдје да нас сврстају.

Драган: Јесмо, причали смо. Досад бисмо имали 15 или 20 албума… Рат нас је раздвојио… (Драган и гитариста Никола Митровић током рата су пребегли у Србију – прим аут.) То нисмо могли избећи, нити смо били криви...

Нуки: Ја мислим да бисмо били у врху.

Нуки: Да, Фадил пише истините пјесме.

Драган: Јесте. Постојао је. Да ли се баш звао Зајко, не знам. То Фадил зна. Али заиста је постоја тај пјевач који је описан у том тексту.

Драган: (смех) Не знам за остале. Ја јесам. То је оно што вучеш из детињства. Данас клинци имају друге занимације, а ми смо гледали каубојске филмове.

Драган: Онако како их ми радимо, на наш начин, дефинитивно има. На новом албуму имамо „Севдахом сам гору окитио.“ Прве реакције су позитивне.

Драган: Не, нисам њих слушао. Слушао сам „Севдах реунион бенд“. Они то симпатично раде.

Нуки: Треба то гурати и у овом времену. Морају се мало гурати севдалинке и омладини, да се та традиција не заборави.

Драган: Били су нам предгрупа у Загребу, пре доста година. Мени је то симпатично. Они фино то раде. Имају своју публику. Ја им држим палчеве, само нека гурају. Свиђају ми се, и драго ми је да млади људи имају неке снове, да у то верују и да се труде да то изнесу. Увек ћу то подржавати.