Ник Кејв, Телониус Монк, Енио Мориконе и Итало Диско: Белдоцс хитови за љубитеље музике
Овогодишњи јубиларни 15. Белдоцс доноси атрактивне музичке документарце који публику зближавају кроз љубав према музици и врхунским филмовима. Белдоцс већ традиционално обраћа посебну пажњу на музичке филмове, који посетиоцима овог фестивала пружају јединствено уживање у врхунској музици, дочарано уз помоћ иновативног и аутентичног филмског приступа.
Ник Кејв: Барем за то знам да је истина (This Much И Know то Бе Труе), је документарни филм Ендрјуа Доминика (Andrew Доминик), и на Белдоцсу се приказује после премијере на Берлиналу. У фокусу филма је креативан и пријатељски однос између Ника Кејва и његовог дугогодишњег сарадника Ворена Елиса, док оживљавају песме са њихова последња два студијска албума - Ghosteen (Ницк Цаве & the Бад Сеедс) и Царнаге (Ницк Цаве & Warren Ellis). Домиников емотивни и снажни документарни филм нам приближава нову, оптимистичну фазу у стваралаштву Ника Кејва. Међупростор између песама осветљава космологију и теме ове музике, уз посете радионици где Кејв ствара серију скулптура које приказују живот ђавола, заправо портрет живота свих нас док се крећемо од невиности ка искуству, усклађујемо се са светом и његовим губитком, да би се на крају неминовно суочили са сопственом смртношћу.
Трејлер за овај филм можете погледати на YouTube каналу Белдоцс фестивала.
Rewind&Play редитеља Алена Гомиса (Алаин Гомис), који ће имати своју регионалну премијеру у оквиру селекције Метеорс, је прича о америчком џез музичару и пијанисти Телониусу Монку (Thelonious Монк), једном од водећих уметника за развој модерног џеза у раним четрдесетим годинама двадесетог века. Гомис нас својим музичким документарцем враћа у 1969. годину приказујући неемитовани, контроверзни интервју Монка снимљен пред његов наступ у Паризу. Rewind&Play кроз портрет овог великог уметника приказује заташкавање његове борбе против стереотипних оквира, као и мрачно наличје медијске машинерије у свој њеној суровости.
Трејлер погледајте овде.
Итало Диско. Блистави звук 80-их (Итало Дисцо. The Спарклинг Соунд оф the 80с), немачко-италијански документарни филм, представља својеврстан уметнички времеплов кроз музички универзум једне ере. Редитељ Алесандро Мелацини (Alessandro Melazzini) употребом документарног материјала, прецизним истраживањем и осветљавањем водећих личности тога доба говори о Итало Диску, музичко- социолошком феномену насталом у Италији и потом развијеном у Немачкој, који је превазишао плесну музику и прожео читаво друштво. Мелацинијев филм пред гледаоце доноси вибрацију музике у простору који је истовремено комерцијалан и футуристички – и преко архивских снимака и разговора са уметницима и истакнутим фигурама из епохе 80-их година– разоткрива искричави звук који је тада навео целу планету да заплеше.
Трејлер за филм погледајте овде.
Енио Мориконе (Ennio), оскаровца Ђузепе Торнатореа (Giuseppe Торнаторе), је документарни филм посвећен недавно преминулом диригенту и композитору, аутору најзначајније филмске музике, чији рани опус обухвата симфонијску и камерну музику. Филм кроз архивске снимке и интервјуе које је Торнаторе направио са Мориконеовим сарадницима, све самим великанима светске кинематографије, међу којима су Оливер Стоун (Оливер Стоне), Квентин Тарантино (Quentin Тарантино), Паоло и Виторио Тавијани (Паоло Тавиани, Vittorio Тавиани) и Бернадро Бертолучи (Бернардо Bertolucci), приказује уметнички пут овог магичног музичара. У Торнатореовом филму Мориконе није само трансцендентални, божански стваралац огромног талента, него и личност коју је красила истинска људскост.
Трејлер за овај филм се налази на овом линку.
Јубиларни 15. Међународни фестивал документарног филма Белдоцс 2022, који ће бити одржан од 11. до 18. маја на седам локација у Београду, представиће премијерно у нашој земљи више од 100 документарних филмова у 12 програмских целина. Карте су у продаји online, путем сајта beldocs.rs.
