РЕМЕК-ДЕЛО ЗА РЕМЕК-ДЕЛО
Од Срба тражио нешто ВРЕДНИЈЕ ОД НОВЦА: Знамо да је Пикасо цртеж на салвети наплатио 10.000 долара, а ево шта је све тражио за ПОСТЕР најскупљег домаћег филма
Велики Вељко Булајић, који је јуче преминуо у 97. години, режирао је антологијски филм "Битка на Неретви", који је био номинован за Оскара. Оно што је мање познато јесте чињеница да је плакат за овај филм правио Пабло Пикасо. Како је дошло до ове сарадње и како је Булајић успео да плати сликара, прочитајте у наставку текста.
Постоји неколико верзија анегдоте из живота Пабла Пикаса, великог уметника прве половине прошлог века, у којој он за свој цртеж тражи неразумно много новца. Мит или не, ова анегдота је ушла у стручну пословну литературу као "Пикасов парадокс".
Заједничко у свим верзијама овог догађаја из Пикасовог живота је да је сликару пришла госпођа из високог друштва пруживши му салвету. Замолила је Пикаса да јој нешто на салвети нацрта. Рекла је да ће јој бити задовољство да плати колико сликар каже. Пикасо је извадио оловку из џепа и на понуђеном папиру нацртао козу за неколико тренутака.
- То ће вас коштати 10 хиљада долара - рекао је и пружио госпођи налогодавцу исцртану салвету.
- Али, то сте нацртали за мање од 30 секунди - запањена износом, госпођа се побунила.
- Не. Требало ми је 40 година да ово нацртам - рекао је озбиљно уметник и тиме објаснио вредност свог дугогодишњег рада.
Како је Вељко успео да плати постер за "Битку на Неретви"?
"Битка на Неретви" спада у корпус најамбициознијих филмова бивше Југославије. Највеће светске звезде оног времена Јул Бринер, Франко Неро и велики Орсон Велс придружили су се глумачким легендама региона. На Булајићево велико изненађење, Пикасо је огледавши филм потврдио да ће направити плакат, али да ће узети део из своје слике "Сабињанке" и тражио је да боја плаката буде црвена, па се екипа филма нашла у паници јер је морала сада да смисли како да плати Пикаса.
На срећу, како легенда тврди, Пикасо је рекао да не жели хонорар, али је заузврат тражио сандук најбољег југословенског вина у којем је 12 флаша.
У јуну 2010. године, на 32. међународном филмском фестивалу у Москви, у конкуренцији 120 филмова светске кинематографије, поменути филм уврштен је у десет најважнијих филмова о Другом светском рату. Сматра се најбољим и најскупљим филмом снимљеним у социјалистичкој Југославији.
На премијери филма одржаној 29. новембра 1969. на отварању сарајевског културно-спортског центра Скендерија, поред Тита и филмске екипе присуствовали су и Софија Лорен и Омар Шариф.
