Представа „Боливуд“ на Нишвилу: Бајковита утопија на српски начин
“Боливуд” је написала и режирала Маја Пелевић, најзначајнија драмска списатељица млађе генерације, док је за музику била задужена Ања Ђорђевић.
Два месеца након београдске премијере, у Нишу ће 4. августа у Народном позоришту од 20х у оквиру Nisville jazz театарског фестивала бити одиграна представа “Боливуд”. Реч је о хит комедији и првом “социјалистичко-федеративном” мјузиклу националног театра из Београда који се тиче овог времена и позоришног еснафа о "болним истинама из последњих 30 година које проживљавамо као дајџест варијанту како је транзиција уништила позориште и како смо ми томе допринели".
“Боливуд” је написала и режирала Маја Пелевић, најзначајнија драмска списатељица млађе генерације, док је за музику била задужена Ања Ђорђевић.
"Кроз бајковиту утопију о доласку Боливуда у наше крајеве покушали смо да испричамо причу о свима нама и на шта смо све спремни када нам се нуди боља будућност. Долазак Боливуда тако постаје повод за причу о краху индустрије, ксенофобији, дивљој приватизацији, лажним световима , а све то кроз песму и игру под слоганом: леба ако немају, дајте им колаче", објашњава Маја Пелевић.
Мјузикл “Боливуд” изабран је за главни програм оовогодишњег Битефа превасходно због тога што представља иновативан, другачији облик „политичког позоришта" од оног на који смо у Србији навикли последњих година.
Улазнице су у продаји по цени од 500 динара. Претпродајна места: књижара Индиго (Обреновићева 38), Energy мусиц shop (ТПЦ Калча – приземље) и Винтаге shop (Давидова 9), на дан представе и на благајни Народног позоришта.
У представи играју Милош Ђорђевић, Јелена Ђокић, Данијела Угреновић, Сузана Лукић, Павле Јеринић и Бојана Ђурашковић. Учествују и музичари Невена Пејчић, Александар Солунац и Данило Тирнанић.
Кореограф је Игор Коруга, сценограф Игор Васиљев, костимограф Марина Вукасовић Меденица.
О “Боливуду”
Живот становника малог града на граници прекида изненадна вест: долазак великог боливудског продуцента који хоће да купи малу фабрику, у њој направи велики боливудски студио и отвори нова радна места, што у малом граду није појава честа. Та изненадна вест је узбудила глумце из позоришта који су одлучили да продуценту направе приредбу и тиме повећају шансе за улоге у будућем боливудском спектаклу. Град је опет ујединила заједничка идеја и колективни ентузијазам, али живот ко живот - пун је неочекиваних обрта. Кроз бајковиту утопију о доласку Боливуда у наше крајеве покушали смо да испричамо причу о свима нама и на шта смо све спремни када нам се нуди боља будућност. Долазак Боливуда тако постаје повод за причу о краху индустрије, ксенофобији, дивљој приватизацији, лажним световима, а све то кроз песму и игру под слоганом “леба ако немају, дајте им колаче”. Тако Боливуд, као индустрија забаве и среће, постаје место ескапизма и повод за удруживање, солидарност и слогу, вредности које смо заборавили у овом посткомунистичком, транзиционом, апсурдном времену у коме живимо. Исто тако принуђени да заборавимо своју прошлост и да прихватимо све што нам се нуди доводи нас у једну инфантилну позицију из које је јако тешко изаћи. Како лепо каже Борис Буден у књизи Зона преласка. О крају посткомунизма : “У чудноватом свету посткомунизма, демократија је истовремено и циљ којем се тежи и изгубљени објекат. Тако се “деци комунизма” поглед у бољу будућност отвара још само из некакве меланхоличне перспективе.(…) У посткумунизму питање будућности слови као питање на које је одговор већ дат. Али ни питање прошлости више нема смисла. Од “деце комунизма” не очекује се да имају сазрелу свест о комунистичкој прошлости. Управо стога су претворена у децу да се не би могла сећати прошлости.
О Маји Пелевић
Рођена је 1981. у Београду. Дипломирала је на Факултету драмских уметности у Београду 2005. и докторирала на Интердисциплинарним студијама на Универзитету Уметности у Београду 2012. Чланица је пројекта Нова драма. Изведене драме: ЕСЦапе, Лер, Будите Лејди на један дан, БеограђБерлин, Поморанџина кора, Ја или неко други, Скочиђевојка, Хамлет Хамлет еуротрасх (са Филипом Вујошевићем), Факе Порно и Факебоок (група аутора) Можда смо ми Мики Маус, Чудне љубави, Последице и Потпуно скраћена историја Србије (са Слободаном Обрадовићем) и Невидљива. Драме су јој преведене на енглески, француски, немачки, руски, норвешки, пољски, словачки, чешки, мађарски, бугарски, словеначки и украјински језик и објављене су у бројним савременим домаћим и иностраним антологијама. Радила је као драматуршкиња на преко 20 представа, драматизовала неколико романа и написала сонгове за четири мјузикла. Са Миланом Марковићем је 2012. урадила је пројекат Они живе – у потрази за нултим текстом. Написала је, режирала и извела у Битеф театру драму Последице 2013, а 2015. режирала је Моје награде Томаса Бернхарда у Народном позоришту у Београду. Заједно са Олгом Димитријевић урадила је представу Слобода је најскупља капиталистичка реч 2016. Добитница је награда: Борислав Михајловић Михиз за драмско стваралаштво, Слободан Селенић за најбољу дипломску драму, конкурса Стеријиног позорја за оригинални драмски текст Можда смо ми Мики Маус, Стеријина награда за најбољи драмски текст Поморанџина кора и Награда конкурса „УНИМА“ за најбољи оригинални текст Невидљива за луткарско позориште. Живи и ради у Београду и Бечићима.
