Представљени Српски такмичарски програм, Белдоцс Industry и програм Жене вс систем на 15. Белдоцсу

Данас је одржана конференција за медије на којој су се представили аутори Српског такмичарског програма 15. фестивала Међународног фестивала документарног филма Белдоцс. У оквиру ове такмичарске селекције биће приказано седам домаћих филмова - Музеј револуције Срђана Кече, Без Луке Папића, Јабука и две трешње Мине Петровић, Пејзажи панонске папрати Марка Цвејића, Пролеће Виктора Хорвата, Руку мојеју Коштане Бановић и Прилагођени Дејана Петровића. Поред ових филмова још пет остварења (и још један филм у коме је Србија мањински копродуцент), биће приказано у осталим програмима фестивала.

Част да отвори 15. Белдоцс припала је филму Музеј револуције Срђана Кече, насталом у копродукцији са Хрватском и Чешком, који је у минулој години са огромним успесима приказиван на фестивалима ИДФА у Холандији, Хуман Rights Филм Фестивал у Загребу, Триесте Филм Фестивал у Италији, Crossing Еуропе у Линцу, Хот Доцс у Торонту, The Гуадалајара Интернатионал Филм Фестивал у Мексику и другима. Срђан Кеча ће доћи директно на отварање фестивала, а сада се укључио online из Америке и тим поводом изјавио: „Почетна тачка је простор у средишту Београда, један подрум од 4000 квадрата. Сад га знају као простор на којем би требало да се изгради нова зграда Београдске филхармоније. А некада је планирано да се ту изгради један од највећих музеја на простору бивше Југославије. Како се та идеја више не спомиње, а у том простору су живели неки људи, желео сам да покажем њихове мале историје и велике историје које ми стално бришемо.“

Трејлер за филм https://www.youtube.com/watch?v=0PIzsptPHjI

После недавног тријумфа на фестивалу Висионс ду Реел у Ниону, где је освојио награду жирија за најбољи средњеметражни филм, на Белдоцс стиже и филм Без Луке Папића. Овај духовити документарац, у трајању од 63 минута, прати Александра Денића, сликара и радника који се, након што остаје без посла у магацину, упушта у потрагу за својим изгубљеним псом. Рад на филму Лука Папић је започео нацртом за сценарио о сликару који ноћи проводи тражећи свог изгубљеног пса и једини је лик у филму без пса. „Сви људи које среће имају бар једног, а он дане испуњава сликајући пејзаже око недовршених цркава у околини Београда, путујући са платном као сликари из деветнаестог века. Онда сам предложио Александру Денићу да он игра главну улогу, да га искористимо као тог лика, узимајући неке аутентичне елементе из његовог живота, а друге фалсификујући слично као што он то ради на својим сликама. Денић је то врло радо прихватио, а Ђорђе Бранковић је пристао да глуми његовог пријатеља, помоћника у потрази, пронашли смо ликове који су били вољни да поделе своје аутентичне приче о псима и почели смо да снимамо.“

Трејлер за филм https://www.youtube.com/watch?v=LVdEuUQABhA

У копродукцији са Словенијом настао је филм Пејзажи панонске папрати Марка Цвејића, који се одиграва на месту где је некада било Панонско море, а уместо кога су остала кукурузна поља. Људи издалека дошли су у поља и високо подигли своје барјаке, да покажу пут браћи издалека која су кренула у обећан свет. Пејзажи вечерњег неба над равницом осликавају унутрашње пејзаже непрегледних пустара, усамљених људи, укроћене земље, мирних река, заједничког суживота. О свом документарцу, Марко Цвејић каже: „Пејзажи Панонске папрати је документарна бајка која на карактеристичан начин испитује границе хибридности филмске форме, коришћењем различитог материјала са великом временском дистанцом. Овај својеврсни равничарски ‘роад мовие’ говори о културолошким различитостима Војводине, а структурисан је као бајковити приказ ауторовог сна о давно несталом Панонском мору и ономе што је остало после. У филму се говори пет језика а музика представља ритмове и мелодије карактеристичне за мултиетничку војвођанску заједницу. Прича нуди свеж поглед на заборављене класичне вредности човекољубља, и представља ауторову личну посвету непрегледној банатској пустари.“

Трејлер за филм https://www.youtube.com/watch?v=WiZATYVIYuY

Филм Коштане Бановић Руку мојеју истражује чулни доживљај монашког живота. У једном манастиру који ауторка не жели да открије да би га сачувала од јавности, петнаест монахиња – углавном младих жена, од којих је једна слепа – свакодневно живе у свом ритму, који подразумева рад и молитву, док природа око њих тече својим током. Овај чулни документарни филм настајао је током девет година интензивног ангажовања редитељке у овој монашкој заједници. „Руку мојеју покушава да пружи чулно разумевање религије, као личног, отелотвореног подухвата где човек губи одвојену индивидуалност, и постаје део веће целине“, каже Коштана Бановић. Филм се не бави толико моралом институције религије, већ његовим материјалним праксама и чулним искуствима. Занимају ме заједнице које живе у некој врсти хетеротопије и желела сам да пренесем доживаљај бивања у тој врсти заједнице.”

Трејлер за филм https://www.youtube.com/watch?v=0ov0rBTHarY

Светску премијеру на Белдоцсу доживеће и тринаестоминутни филм Пролеће Виктора Хорвата, који није могао да се прикључи конференцији данас. Пролеће прати неколико корисника старачког дома „Нанини Конаци“ у Зрењанину, живе на другачији начин од осталих корисника тог истог дома. Они одбијају да се помире са својим годинама и са стереотипним „начином живота“ који је резервисан за кориснике ове институције. „Ово је филм о људима који одбијају да се препусте. О људима који не желе да "умру" пре смрти”, прича о свом остварењу Виктор Хорват. „Мотивација ми је било то што сам добро упознат са местом и ликовима који се појављују у филму. Власник дома за старе, у којем је сниман филм, јесте моја мајка… Идеја филма је да никада не треба изгубити вољу за животом. Човек треба и мора живети докле год је жив.“

Кратки документарни филм Јабука и две трешње Мине Петровић снимљен је у оквиру резиденције „Табачка Forward“ у Кошицама, где је прва учесница резиденције била управо сама ауторка. Услов резиденције је био да се сними кратки документарни филм о женском лику из Кошица. Тако је Мина за главну јунакињу одабрала Катарину Бајкајову, младу вајарку из Кошица и снимила читав филм на словачком језику. „Постављајући питање позиције жена, а посебно уметница у Словачкој и глобално, долази и до сопствене истине – болних и трауматичних искустава из прошлости која потом трансформише у тродимензионална вајарска дела. Иако смо рођењем смештени у одређену породицу и географски положај, уметност нам даје слободу да формирамо сопствене жеље а потом их и материјализујемо у току наших живота“, најављује Мина Петровић свој филм.

У такмичарском програму фестивала ИДФА, у конкуренцији краткометражних филмова, нашло је место и најновије остварење Дејана Петровића Прилагођени, у коме аутор поново, на себи својствен начин, приступа једној оригиналној теми. Овога пута, радњу смешта у јединствени азил за псе у Европи, у које контролори животиња свакодневно доводе псе луталице ухваћене на периферији града. „Захваљујући Управи за извршење кривичних санкција Министарства правде, уз подршку Филмског центра Србије, а у продукцији Филмарта и продуцентске куће Cinnamon Филмс, филм је снимљен у затвору у Сремској Митровици, који је неуобичајен не само што је једини затвор у свету у коме се налази азил за псе, већ и по томе што је један од три затвора у Европи у коме се спроводи програм ресоцијализације осуђеника путем обуке паса.“, каже Дејан Петровић.

Трејлер за филм https://www.youtube.com/watch?v=ZRvvwvcEg8A

У програму специјалних пројекција, биће приказано још неколико филмова насталих у продукцији наше земље, који се не такмиче за награде Белдоцса: КОЛЕКТИВ Дејвида Досона и Нине Вукадин (настао у копродукцији са Великом Британијом), (Ре)волуција 2.0: У потрази за киборгом Драгана Илића и Дарка Штетина, Краљево – прича о нади у доба короне Сава Туфегџића, Под нашим прозорима Слободанке Радун и Владиславе Војновић и Знаци живота Марка Николића.

На конференцији се обратила медијима и Александра Вушуровић, која је представила програм Жене вс Систем и тим поводом изјавила: „Белдоцс Специјал је програм који сваке године пажљиво ослушкује садашњи тренутак у свету и отвара простор за промишљање актуелних цивилизацијских борби храбрим и независним филмским ствараоцима. Наш овогодишњи специјал посвећујемо женама, као омаж женској борби и ванвременској инспирацији коју оне чине за данашњи, али пре свега за сутрашњи, бољи, свет: нема сумње да у изазовним временима и преломним историјским тренуцима, будућност је на плећима жена, и оне то доказују из дана у дан. Филмови и дискусије представљени у програму водиће публику на узбудљиво путовање кроз просторе женског отпора у овој селекцији која  носи изражену борбену ноту и бескомпромисан став према доминантним неправдама које обликују живот жена и друштава широм света.“

Док је Иева Убеле представила Белдоцс Industry: „Снимање документарног филма може да буде веома дуг процес и ми покушавамо да подржимо ствараоце документарних филмова пружањем обуке, повећањем видљивости њихових долазећих филмова на тржишту, као и окупљањем филмских стваралаца и њихових потенцијалних копродуцента, финансијера, купаца и дистрибутера. Нарочито смо задовољни што ове године најављујемо сарадњу са Ал Jazeera Балканс, која ће доделити главну награду од 2.000 евра за најбољи pitch. Остале награде укључују Награду за умрежавање Фестивала документарног филма у Солуну, Награду Еаст Силвер Цараван коју је обезбедио Институт за документарни филм, Награду за охрабривање Документарног удружења Европе и Награду PitchtheDoc платформе.“