ЈЕДНА ОД НАЈЛЕПШИХ СРПСКИХ ГЛУМИЦА: Преминула Јелена Жигон

Јелена Јовановић Жигон, позната српска глумица, супруга Стеве Жигона и мајка глумице Иване Жигон, преминула је у 85. години.

Глумица је преминула синоћ у болници, сазнаје Курир.

Позната је по улогама у филмовима "Први грађанин мале вароши" (1961), "Пустолов пред вратима" (1961), "Обрачун“ (1962), "Дошло доба да се љубав проба" (1980), "Љуби љуби ал главу не губи" (1981), "Иди ми, дођи ми" (1983), "Какав деда такав унук" (1983), "Шта се згоди кад се љубав роди" (1984), "Жикина династија“ (1985), "Друга Жикина династија" (1986), "Сулуде године" (1988), "Куда плови овај брод" (1999) и много других.

У далекој Аустралији снимила је са великим успехом два филма "Обећана жена" и The picture show ман". У легендарној серији о Винету која је остала забележна у светској кинематографији имала је запажену улогу са познатим холивудским глумцем Стјуартом Гренџером. Код српске публике велику популарност стекла је и у серији Жикина династија са улогом прија Јелене. 

Лауреат је и награде публике "Златни прстен" за најбољу глумицу 1961. године, као и плакете Југословенске кинотеке за изузетан допринос нашем филму 2006.године. На зениту свог живота и успешне каријере сасвим недавно, у марту на међународном форуму Златни витез у Русији добила је награду за животно дело у области филма по имену филмског ствараоца Сергеја Бондарчука - као највеће признање које се додељује на овом фестивалу.

Од њених колега у Србији ову награду добили су само Бата Живојиновић и Лазар Ристовски, док је Јелена била прва српска глумица која је постала лауреат ове престижне награде. Поводом награде Сергеј Бондарчук Саша Ердељановић је изјавио да је једна од најлепших изјава љубави у српској кинематографији управо изјава Јелене Жигон у Првом грађанину мале вароши Пурише Ђорђевића.

Прошле године постала је почасни грађанин Александровца – и нимало случајно добила кључ једног од најплоднијих предела наше земље, Александровачке Жупе, што и није случајно јер је и њен рад био веома плодан и то у широком спектру њених активности. У Републици Српској награђена је за свој рад са рањеницима и за њене одласке кроз ратне коридоре и обиласке рањених војника орденом Његоша Првог степена, а потом у Црној Гори од митрополита црногорско-приморског г.Амфилохија добила је медаљу Његоша за племенитост њеног уметничког и добротворног рада.

На све те почасти Јелена је увек одговарала скромно, увек истичући славу својих колега:

- Веома велика је радост што то признање делим у Србији са мојим омиљеним глумцима, са Батом Живојиновићем са којим сам пуно сарађивала и са Лазаром Ристовским који је за мене симбол истинског глумца новије генерације. Захваљујем се свим дивним режисерима са којима сам сарађивала и који су оставили иза себе антолгијске филмове ка што су "Први грађанин мале вароши" Пурише Ђорђевића, "Дивље семе" Кокана Ракоњца, "Моја страна света" Влатка Филиповића....