ПРИЗЊАЊЕ NIŠVILLE JAZZ ФЕСТИВАЛА: Ларију Вучковићу награда за животно дело

Један од најуспешнијих jazz музичара пореклом са ових простора – пијаниста, композитор и аранжер Лари Вучковић добитник је овогодишње награде за животно дело коју традиционално додељује Nišville jazz фестивал.

Осим десетина албума које је потписао својим именом, а који су без изузетака одлично оцењени од критике,Лазар Лари Вучковић је током каријере која траје пуних шест деценија наступао и снимао са многим великим, данас легендарним jazz музичарима као што су:  Clifford Jordan, Dexter Гордон, Душко Gojković, Lucky Thompson, Philly Јое Jones, Ornette Цолеман, Charlie Хаден, Tony Bennett, Bobby McFerrin, Слиде Хамптон, Arnett Cobb, Buddy Tate, Charles McPherson, Eddie "Цлеанхеад" Vinson,  Scott Хамилтон, Billy Higgins, Curtis Fuller, Milt Хинтон, Мел Lewis, Tom Harrell.... Такође, био је омиљени пратилац легендарног Јона Хендрицкса, који је са лакоћом гласовно импровизовао сола у маниру најбољих бе боп инструменталиста  попут Чарлија Паркера  или Дизија Гилеспија, и који ће остати упамћен и као аутор текстова за многе (првобитно) инструменталне  џез стандарде. Са Хендрицксом, Lary Вучковић је наступао на концертима и фестивалима широм света и објавио два заједничка албума.

За разлику од jazz великана попут Душка Гојковића, Боре Роковића, Младена Гутеше, Лале Ковачева (...) који су каријере започели овде, а онда отишли у иностранство и постигли успех, Лари Вучковић је прве професионалне кораке направио у колевци џеза. Рођен је 1936. године у Котору. Његов отац Милутин је из Котора још 1910. отишао у САД и тамо 11 година радио на бродовима који су пловили за Аљаску и као келнер у ексклузивним ресторанима у Калифорнији, а као добровољац америчке војске учествовао је у Првом светском рату. Новцем који је тамо зарадио, по повратку у домовину заједно са своја три брата је отворио фабрику маслиновог уља, сапуна и козметике. За време Другог светског рата породица Вучковић је подржавала све покрете отпора – и четнички и партизански. Његов отац је учествовао у спасавању17 америчких авијатичара оборених изнад Југославије, а једног од њих је две недеље крио на тавану породичне куће – док су немачки официри боравили на главном спрату виле. По завршетку рата, отац је ухапшен као „капиталиста“  и „сарадник окупатора“, породична имовина је национализована, а стрељања га је спасила интервенција америчке владе и он поново напушта домовину и одлази „нови свет“, где му се 1951. године придружила и породица.

Прве контакте са џезом Лари је имао још за време рата слушајући радио станицу америчких оружаних снага и како сам каже – била је то љубав на први поглед - али и за цео живот. С обзиром на то да је у Котору учио да свира хармонику и клавир, одмах је покушао да одсвира бар нешто од онога што је чуо на радију. Звук великих џез оркестара за дечака који је учио класику, и буквално али и у уметничком смислу значио је – слободу. По одласку у Сан Франциско – град који је био западни пандан Њујорку када је реч о џезу, Лари је још као тинејџер имао прилику да у клубовима слуша све стилове џеза: од буги вугија и традиционалног New Орлеанс џеза, swinga... до тада доминатног бе-бопа и почетака авантгарде - и то у извођењу највећих: Каунта Бејзија, Дизија Гилеспија, Модерн Jazz Quarteta, састава Мајлса Девиса са Џоном Колтрејном, Била Еванса, Дона Черија и Орнета Колмена (...) али и да сведочи почецима сарадње песника битника са џез музичарима. У једном џез клубу је упознао пијанисту Винса Гуаралдија који му постаје професор, а онда уписује студије музике на Сан Францисцо Стате University.  Званично, професионалну каријеру је започео 1959. године у бенду који је водио саксофониста Brew Мооре, а често је као замена за свог професора Гуаралдија пратио певаче Ирене Крал и Мела Тормеа. Током шездесетих водио је бенд џез клуба у Минхену у коме су гостовали многи велики музичари, а по повратку у САД осим пуно рада у студију водио је бендове у клубовим у Сан Франциску Њујорку. Деведесетих година био је уметнички директор џез фестивал “West Цоаст” и Напа Valley”. Музика Ларија Вучковића измиче свим категоризацијама у џезу. Примарно привржен бе-бопу, успешно комбинује различите стилове користећи и елементе музике Балкана, фламенка, bossa нове, латино и ромске музике. Иако је Југославију напустио још у дечачким данима, увек је остао привржен традиционалној музици са ових простора чије елементе често користи у својим композицијама, а први албум који је објавио под својим именом зове се управо “Блуе Балкан”, донео му је статус једног од пионира jazz – world музике. Најчешће наступа у триу, али је предводио и веће саставе (Блуе Балкан, Young ат Хеарт, Ла Orquesta ел Вуко) у  којима су свирали и: Bobby Hutcherson, John Хеард, Ноел Jewkes, Jules Broussard, Josh Workman, Harold Јонес, Ериц Golub, Eddie Marshall, Eddie Мооре, Акира Tana, Larry Grenadier, Chuck МцПхерсон, Паул Keller, Dottie Додгион, Јохн Сантос, Омар Clay, Orestes Вилато...

Лари Вучковић се бави и педагошким радом, највише предавањима и демострацијом стилова џеза и џез клавира. Између осталог, водио је веома запажену  клавирску клинику током које је је презентовао стилове Била Еванса, Реда Гарланда, Ерола Гарнера и Бада Пауела - одржану у склопу Конвенције Асоцијације за џез едукацију. Прошле године је добизначајно признање “Buddy Монтгомери Jazz legacy – Jazz пионеерс award”, а градоначелник Сан Франциска је Ларијев рођендан – 8. децембар прогласио за “Larry Вучковић Day”. Последњих година живи у области Напа Valley у месту Цалистога, северно од Сан Франциска, заједно са својом супругом певачицом и перкусионисткињом Саном Крејг.