Сина Жику сви знате: А ово је ЋЕРКА БОРЕ ТОДОРОВИЋА: Списатељица, окушала се и у глуми! (ФОТО)
И она је уметница.
Свима је добро познато да је покојна легенда српске кинематографије Бора Тодоровић отац још једне, хвала Богу, још живе филмске легенде, Срђана Жике Тодоровића, међутим, многима није познато да је Бора имао и ћерку, Дана Тодоровић.
Она је рођена је 1977. у Београду, а школовала се у Будимпешти, Детроиту, Индијанаполису и Њујорку, док је студије драме завршила је у Лондону. Бавила се и глумом и превођењем, а посебно преводилачко искуство стекла је у области филма и позоришта. Шест година радила је и као преводилац у Уједињеним нацијама.
ИСПОВЕСТ ГЛУМАЧКЕ ИКОНЕ: Славко Штимац - жалим што никад нисам био...
Њен први роман „Трагична судбина Морица Тота“ (2008) преведен је на немачки и енглески језик, објавила је две књиге прича за децу за Словенију, а „Парк Логовској“ посветила је свом оцу Бори, који се много радовао његовом објављивању.
Откривена највећа МИСТЕРИЈА прве сезоне "Немањића"!
- Сигурно је да је моја некадашња, младалачка жеља да будем глумица, па тако и чињеница да сам у Лондону завршила "студије драме" (смер који је по много чему сличан нашој драматургији), утицала на то да моји романи садрже одређене драмске карактеристике. Глума свакако може бити од велике помоћи у грађењу књижевног дела, поготову када су дијалози у питању, јер се кроз тај механизам изговарања реченица, односно реплика, лако може издвојити аутентично од лажног, а читаоца је, баш као и публику у позоришту, јако тешко преварити - изјавила је раније за Новости ауторка, која је први роман "Трагична судбина Морица Тота" објавила 2008.
Роман "Парк Логовској" је посветила оцу, а тада је рекла:
- То је једна од оних веома личних посвета коју само онај коме је намењена може у потпуности да разуме, а настала је из једног, за мене, веома посебног тренутка блискости пре него што нас је напустио. Бора је, иначе, био веома заинтересован за моју књижевну каријеру и са великим нестрпљењем је чекао на тај други роман. Често ми је, из оне најчистије родитељске жеље да му дете буде успешно, сугерисао: "Јао, само да ти овај роман буде дебљи од првог... деловаће, некако, импозантније. И убаци мало више дијалога, народ то воли, биће лакше за читање..." Бора је био изразито духовит и забаван отац, и могу само да се надам да је макар делић тог духа пренео и на мене.
