Скинула УМРЛИЦУ са дрвета и чувала је до краја живота! Невероватна прича о великој Оливери Марковић
Детаљи из живота једне од највећих српских глумица!
Глумачка дива Оливера Марковић преминула је 2011. године, након дуге и тешке болести. После њене смрти, њен син, редитељ Горан Марковић, поклонио је Народном позоришту дрвену кутију за накит у којој је славна глумица држала своје драгоцености - три на први поглед потпуно обичне ствари.
Али само на први поглед - свака од њих говори много о лику и делу Оливере Марковић.
Умрлицу Жанке Стокић је, како је открио Марковић "Оливера скинула са једног дрвета", непосредно после сахране своје старије колегинице, 1947. године. Годину дана касније, Оливера је уписала Академију, а чињеница да је сачувала кроз све те деценије ово парченце папира, јасно говори о томе колико је ценила Жанку Стокић.
Жанка Стокић била је прва Госпођа министарка Народног позоришта у Београду 1929. године, а Оливера Марковић окушала се у улози чувене Нушићеве јунакиње 1982. на истој сцени.
Занимљиво, Оливера Марковић је прво име на листи глумица које никад нису добиле награду Велика Жанка, мада су је итекако заслужиле.
Оливера Марковић држала се тога да свака глумица мора да има пар вештачких трепавица. Њој, уосталом, с онаквим талентом ништа друго и није било потребно.
Улица на Чукарици ће добити име Оливере Марковић
Мада је млађа публика зна по улогама својеглавих госпођа у серијама "Бољи живот", "Срећни људи", "Породично благо" или откачене Ангелине у "Отвореним вратима", Оливера је каријеру почела улогама заводница, лепотица.
- Никада нисам била ни Офелија, ни Јулија, нити сам волела такве улоге. Почела сам као заводница и наиграла се таквог репертоара - од глупача до превејаних, од опајдара до дама из високог друштва - изјавила је једном приликом.
ОВЕ УЛОГЕ НИСУ БИЛЕ НАМЕЊЕНЕ ЊИМА: Наше култне серије и филмови могли су бити потпуно другачији
Касније, поносно је истицала да "глумац мора знати када треба да се повуче и промени жанр да не би испао смешан."
- Наступила је серија мојих улога телевизијских бабарога. Видите ја пристајем да ме руже и грде на сваки начин, а то само говори да себи нисам важна, него да ми је важно да се бавим тиме - изјавила је 1990. године.
Визит карта Оливере Марковић у себи носи разноликост свих њених улога, сву професионалност и посвећеност, али и скромност и својеглавост глумачке диве, за коју се везује и анегдота да је одбила Холивуд.
Наиме, кад је заиграла леди Магбет у филму "Сибирска леди Магбет", видео ју је један од великана из Холивуда и хтео да је води. Али, њу то није нарочито занимало. После једног гостовања у Бугарској 1964. године, с ансамблом "Фрула", "није имала времена" да сачека долазак Кирка Дагласа који је изразио жељу да се упознају.
Међутим, једно "признање" било јој је посебно драгоцено - играла је у представи "Браћа Карамазови" у ЈДП-у, а у публици је те вечери био и Лоренс Оливије који је тих дана, заједно са супругом Вивијен Ли, гостовао у Београду са својом представом. Пошто је завеса спуштена, пришао је Оливери, пољубио јој руку и рекао дословно: Ваш лик и глас никада нећу заборавити". Занимљиво је да Оливера није говорила енглески језик и у том тренутку није могла да разуме комплимент легендарног глумца и редитеља, једног од највећих у историји театра, пише
- Из сопственог искуства с иностраним филмским глумцима, а оно није мало, могу рећи једно, што је човек већи уметник, утолико је једноставнији и скромнији - знала је да каже. Изгледа да је управо таква и сама била.
