Српска светиња крије јединствену фреску на читавом свету - Света Петка без црне одоре, обнажених груди (ФОТО)
Фреско-интрига која никога не оставља равнодушним!
Травел блогер и инфлуенсер Марко Стефановић, кога пратиоци са друштвене мреже Инстаграм знају под псеудонимом "господин са изузетног пута", обишао је више од 50 земаља света, а својевремено је поделио своје јединствено искуство из необичне српске светиње.
Света Петка обнажених груди
Стефановић је обишао насеље Доња Каменица у општини Књажевац, а његова прича о Богородичиној цркви из тог места оставиће вас без даха.
- Бисер Тимочке Епархије - Црква Пресвете Богородице, Доња Каменица. Ова мала, а опет велика црква датира са краја 13. или почетка 14. века, мада по предањима мештана место испред саме цркве по имену Бајир крије њену мистерију и указује да је можда чак из 4. века. Ту је неких 70 неистражених гробова и уколику је црква грађена у доба кад и они много је старија него што нам говоре садашњи подаци. Не зна се да ли је њен ктитор властелин Михаило, Српски или Бугарски. Ово је уједно и једино место на свету где можете видети драгоцену фреску свете Петке обнажених груди, као и још неке детаље из циклуса њеног мучења, и ретку фреску Светих Ратника Стратилата и Теодора Тирона, загрљених на коњима.
- Волим наше светиње и мирис тамјана, у њима увек проналазим мир, а ова црква је на свој начин другачија од свих других које сам посетио. Зато уколико се нађете на Старој Планини, немојте пропустити да је посетите. Тачно наспрам цркве налази вам се и туристички инфо-центар уједно и ткачки атеље где можете да добијете све потребне информације о планини и овом крају - пише у објави "господина са изузетног пута".
Познати блогер се успео уз уске и стрме мердевине до спрата цркве, а призор који је снимио у мраку светиње оставља без текста. Света Петка, по обичају и верском очекивању, представљена у црној одори, а ова "фреско-интрига" јединствена је у свету и налази се баш на територији наше земље.
Друге фреске Богородичине цркве због празноверја мештана су оскрнављене. У потрази за излечењем верници су гребали лица светитеља, сматрајући да ће на тај начин оздравити, па је тако велики број приказаних хришћанских фигура остало без лица. Једина фреска која је избегла "страдалничку судбину" је Тајна вечера. Међутим, оскрнављене зраче посебношћу, а још једна "реткост" везује се за овај простор, а то је употреба византијско плаве боје.