Две воштане свеће и тишина: Погледајте шта смо затекли у потрази за српским православним црквама у граду на Јадрану
Неговање српског идентитета у Дубровнику увек је наилазило на бројне препреке, па је тако и пут оснивања православне цркве био трновит.
У недељу, 9. децембра, у Старом граду Дубровника нашла се новинарка портала "Србија Данас", трагајући за Улицом од Пуча у којој се налази Црква Светог Благовештења, једна од православних цркава у Дубровнику која пркосно сведочи о траговима српства у граду. Велелепна грађевина припада Српској православној цркви, Епархији Захумско-херцеговачкој, а када је наша екипа стигла до ње једино што је затекла јесу отворена врата и две свеће иако је само сат времена пре нашег доласка, по распоред који стоји на вратима, била литургија.
Црква Светог Благовештења је главно богослужбено средиште дубровачких православаца. Њу је пројектовао сплитски архитекта Емил Vecchietti. Црква је једнобродна и изграђена од квалитетног корчуланског камена, док је мобилијар, који је купљен у познатим радионицама у Трсту, још увек у употреби. При цркви Св. Благовјештења се налази и средиште дубровачке црквене општине као и музеј икона.
Црква је саграђена је 1877. године и прва је и једина православна црква која се налази унутар зидина града. Пре ње су у Дубровнику постојале још две православне цркве, али изван градског језгра.
Оснивање српске православне цркве у Дубровнику
Када су у питању тргови српства у Дубровнику, треба споменути и покушај оснивања српске православне цркве. Наиме, католички свештеник Брња Ђурђевић је у периоду од 1671. до 1674. предлагао Сенату да дозволи да православни Срби у самом Дубровнику или у околини саграде цркву. Сенат је одбио предлог бојећи се да католици, из удобности, како о томе пише Коста Војновић, не би одлазили у ту цркву, те на крају и коначно прешли у њу.
Доста пре овога било је покушаја оснивања православне цркве, а најранији подаци помињу 1434. годину када је босанском војводи Сандаљу Хранићу обећана дозвола за градњу православне цркве и уточишта за немоћне унутар зидина града. По изненадној Сандаљевој смрти, његова удовица Јелена, ћерка кнеза Лазара, мислећи о својим последњим годинама, намеравала је да у Дубровнику подигне малу цркву, у којој би била и сахрањена. Међутим, Дубровчани су и Сандаљеву удовицу одбили. Као разлог наведено је како је за овакве молбе потребно папино одобрење.
И након првих безуспешних покушаја, иницијативе за градњу православне цркве у Граду било је и касније. Половином 18. века породица Владисавић, пореклом из Херцеговине, доселила се на територију Републике, где је на Постату имала имање и кућу. Глава ове породице, Сава Владисавић, који је био дворски саветник цара Петра Првог, одлучио је да затражи од Русије дозволу да на свом имању, ван зидина, подигне гробницу и цркву како би се у њој служило за мртве. Међутим, Сенат је и овог пута одбио захтев.
После вишегодишњих историјских дешавања, у Дубровнику су изграђене три православне цркве: Црква Светог Ђурђа на Постату, Црква Светог Арханђела Михаила на Бонинову и Црква Светог Благовештења.
Екипа нашег портала обишла је и православно гробље на Бонинову, а у наредном периоду писаћемо о ономе што смо тамо затекли.
Дозвољено преузимање целог или делова текста само уз навођење и линковање извора Србија Данас и аутора.