ТУЖНЕ ВЕСТИ за љубитеље филма и позоришта - Преминуо славни РЕЖИСЕР Питер Брук, више ништа неће бити исто
Остаће упамћен по монументалним комадима и неуобичајеном избору глумаца
Чувени позоришни и филмски режисер Питер Брук је преминуо у 97. години. Он је живео у Француској од средине седамдесетих, а освојио је бројне Тони и Еми, као и награду Лоренса Оливијеа. Често су га називали "највећим живим режисером".
Рођен је 21. марта 1925. у предграђу Лондона, од јеврејских родитеља емиграната из Литваније, која је тада била део Руског цартсва.Руска култура је била снажно присутна у његовој породици и остаће, кроз његов живот, уписана на врло интиман начин, као битан кључ за разумевање овог човека који је био и силно отворен и потпуно загонетан.
Познат по ГЕНИЈАЛНОЈ музици, али и по НАСИЉУ над женама: УБИО ЈЕ ДВЕ ОД СВОЈИХ 7 СУПРУГА, а сад се плаши да не заврши У ПАКЛУ
ПРЕДОСЕТИО СМРТ - Његов последњи роман је био језивији од свих претходних, а у току писања ове РЕЧЕНИЦЕ, пао је мртав
Ofenbach – Француски дееп хоусе дуо који једноставно морате чути
Гостовао је и на БИТЕФУ.
Иначе, његово име, које су овде у Србији, пре више од пет деценија, знали тек малобројни, а упознали га лично јануара 1957. године, када је гостовао његов “Краљ Лир” са Полом Скофилдом у главној улози и 1962. “Тит Андроник” са Вивијен Ли и Лоренсом Оливијеом, касније, са Битефом, некако се подразумевало као један од стубова његових стандарда. Упркос чињеници да је Брук дошао тек на Седми и да су на фестивалу до сада учествовале само две његове представе, обе награђене: “Сан летње ноћи”, 1972. и “Племе Ик”, 1976!
Стицајем околности, домаћа публика је упознала мага кроз све три његове фазе - пре него што је 1961, са Питером Холом, основао чувену Краљевску Шекспирову компанију, током рада у тој трупи и, најзад, Брука, настањеног у Паризу, који је 1971. године створио иводио Међународни центар за позоришна истраживања у позоришту Буф ди Нор. Описују га као “иновативног”, “неконвенционалног”, “контроверзног”. Много је књига о њему написано, он сам је објавио три (“Празан простор”, из 1969. незаобилазан је на свим позоришним академијама света), снимио је бројне игране и документарне филмове. Критичар “Гардијана” Мајкл Билингтон, у есеју “Са Краљевском Шекспировом компанијом од Лира до Сна” пише - Савремена критика махом посматра каријеру Питера Брука као две јасне супротности. Једна је Брук Енглез, друга, Брук после 1971. - интернационалист. Постоји Брук традиционалист и Брук експериментатор. Брук мађионичар, човек забаве, који се лако креће између лондонског Вест Енда, Стратфорда и Ковент гардена, а ту је и Брук аскетски истраживач под утицајем Артоа, Гротоваског и Бекета. Јасно, у сваком од ових становишта има нешто истине.
Сам Брук, који је са Шекспировим “Изгубљеним љубавним трудом”, пре тачно седамдест година, кренуо у авантуру из које ће се изродити једна од најславнијих кућа на свету, први сусрет са позориштем имао је као што га има беба рођењем - кроз плач - Слушајте! Да ли чујете оно дете што плаче напољу, у врту? Кад сам први пут ушао у позориште, пред спуштеном завесом баш тако сам плакао (...) Па ипак, слика позоришта где се ништа не догађа, која ме је натерала да плачем, била је моја прва велика лекција. Научила ме је да нешто увек мора да се догоди...
Другу лекцију научио је, опет у дечаштву, у једном периферијском позоришту у Лондону, разочаравши се у Ричарда Трећег који лежи “мртав” а - видљиво дише! А треће младалачко искуство је, напокон, пробудило његову радозналост. На сцени је био брод, тачније мост брода.
- Помислио сам: кад бих само могао да се попнем на позорницу и прођем кроз она врата... Годинама сам био убеђен да свака врата и сваки прозор сценографије воде у чудесна тајанствена места...
А онда је, знатно касније, “изненада схватио” да његово “велико откриће”, уопште није велико - један глумац и још један глумац плус људи који опслужују представу, сами могу да створе простране замишљене светове...
- Оно што је било сензационално откриће људима попут мене, који су радили у Лондону, Њујорку или Паризу, било је очигледно скоро сваком традиционалном театру на свету...” Као што бива, много се времена потроши на очигледно и у том моменту ствари легну на право место. Са том, рецимо - четвртом лекцијом, Брук је започео позоришна истраживања, по Азији, Африци (једна од првих представа Буф ди Нора било је управо “Племе Ик”) и са глумцима различитих нација и боја, који непатворено дочаравају “простране замишљене светове” - пишу Новости.
Култни уметник, који је режирао више од 100 комада и развио теорију о празном простору како би публици оставио машти на вољу, сматра се иконом авангардног позоришта.
У Француској је поставио монументалне комаде, са глумцима из разних култура.
Његов најпознатији комад је "Махабхарата“ о индијском епу од девет сати (1985), адаптирана је за филм 1989. године.
Током 1990-их када је тријумфовао у Великој Британији са комадом Самјуела Бекета "Дивни дани“, критичари су га поздравили као најбољег редитеља који је Лондон имао.
После авантуре од више од 35 година у театру "Буф ди Нор“ Питер Брук је напустио чело театра 2010. године са 85 година, али наставио до недавно да режира.
Редитељ је увек одбијао етикету да се бави ангажованим позориштем, већ увек понавља да су његови комади намењени саморефлексији и развоју духовности, преноси Бета.
Детаљи смрти чувеног режисера нису објављени.
