СА ЗЛАТНИМ РУКАМА НА ОНАЈ СВЕТ: Смрт великог Мике Антића обавијена ВЕЛОМ ТАЈНЕ
Најутицајнији песник друге половине 20. века
Мика Антић, синоним песме и боемства, умро је на данашњи дан 1986. године. Иако га одавно нема међу нама, његова дела су бесмртна. И данас живе његови стихови, песме и анегдоте, па се чини да је и Мика ту - слика у свом родном Мокрину, одмара пловећи Тисом или испија прву јутарњу кафу у београдској "Последњој шанси".
Најлепши цитати о вољеној жени: „Не кради ми себе од мене, будало глупа“
У књизи "Сутрадан после детињства" Немање Ротара којем је Мика Антић био ујак, аутор је записао и невероватну причу која се збила непосредно након смрти великог уметника.
Мика Антић умро је башти своје кући у Улици Михаила Бабинке у Новом Саду баш дана када је примио Авнојевску награду. У том тренутку већ је био оболео од рака вилице и хирурзи су му одстранили део језика.
ЖИВИ ТАКО ДА НИКАДА НЕ ПАДНЕШ: 10 најлепших цитата Мике Антића
Чињеницу да више не може да говори песник је тешко поднео. Много је пио и, скоро фанатично, сликао. Тада је настао циклус предивних слика сунцокрета "боје сунца" коју је Мика добио мешајући окер са златним прахом.
И тако је Мика Антић умро са златом на рукама! Покушали су да му оперу руке, али прах није силазио. Мика је лежао на одру док су му шаке светлуцале као у библијској причи. На онај свет песник отишао је златних руку.