Ватромет усхићења на 14. Белдоцсу

Белдоцс с поносом представља француски филм “Психомагија, уметност која лечи” (Psychomagie, ун арт поур гуéрир / Psychomagic, ан Арт That Хеалс) чувеног песника, књижевника, филозофа, сценаристе, позоришног и филмског редитеља Алехандра Ходоровског (Алејандро Jodorowsky), дело које је снимио на прагу десете деценије живота. Филм истражује терапеутски рад редитеља, приказујући шта је психомагија, њена начела и примену у животу. Према Ходоровском, многи проблеми проистичу из стега које постављају друштво, породица или култура, спречавајући нас да пронађемо сами себе. Зато редитељ ради директно са особама жељним да реше своје проблеме применом ове радикалне терапеутске методе.

Француски филм “Оволико великог срца” (Ун цоеур грос comme çа / The Winner) из 1961. године, једно је од оних дела која у своје време нису приказана у Србији, а на које Белдоцс жели да укаже после пола века, пројекцијом рестауриране верзије. Плодни документариста и вођа покрета цинéма вéритé, аутор Франсоа Рајхенбах (Франçоис Reichenbach) пратио је Абдулаја Фају, младог сенегалског боксера који покушава да постане шампион у Паризу, али и његове авантуре које на путу остварења сна укључују и освајање још нечег - срца Мишел Морган.

Амерички филм “Ја ходам по води” (IWOW: И Walk он Water) Калика Алаха (Кхалик Allah), у трајању од 200 минута, доноси врло интиман и визуелно запањујући поглед на Харлем ноћу. Алах је скренуо пажњу на себе пре неколико година сјајним филмом “Фиелд Niggas“ снимљеним на истом месту.

Још један амерички филм, “Крвави нос, празни џепови” (Bloody Носе, Empty Поцкетс) Била и Тарнера Роса (Bill & Турнер Ross), кроз сенку бљештавих светала Лас Вегаса слика сетан портрет једног мајушног света који нестаје, кроз сећања на доживљаје изгубљене у чашицама жестине и димовима цигарете. Естетика браће Рос призива амерички филм 70их, у овом филму који постоји на ивици реалности и фикције.

Аргентински “Ски” (Esqui) Манкеа Ла Банке (Manque Ла Банца) открива сенке које се крију иза највећег скијашког центра у Латинској Америци где су произведене прве модерне скије. На раскрсници митова и легенди тог поднебља и историјског, колонијалног насиља, овај филм дочарава узнемирујућу слику подручја растрзаног између магијских и стварних монструма.

Снимљено током карантина, француско-италијанско дело “У мојој соби” (Ин My Роом) Мати Диоп (Мати Диоп) је кућни филм ове познате ауторке који на јединствен начин спаја теме женствености, изолованости и слободе.

Холандска “Драма девојка” (Драма Гирл ) Винсента Боја Карса (Винцент Boy Карс) је својеврсни филм о филму, о Лејли, протагонисткињи филма базираног на њеној животној причи, коју је редитељ окружио професионалним глумцима и са којима заједно истражују како људи стварају одређену слику о свом животу и како се та слика мења кад дође до траума. 

У мађарско-белгијско-португалско-финској копродукцији “Летети, венути” (Куориутуа, кукоистаа, kuolla / То Feather, то Wither) Хане Ховити (Hanna Ховитие) испитује се митска испреплетаност живота и смрти, преко необичне везе између девојке и врана које препарира.

Француско-белгијски “Неми глас” (Силент Воице), потписан именом Река Валерик, псеудонимом који крије прави идентитет аутора, истражује трауму младића који гледа како му живот измиче. Валерик прати младог MMA борца Хаважа који је побегао из Чеченије у Брисел, након што је откривено да је хомосексуалац, због чега његов брат жели да га убије. Целим филмом скривајући лице протагонисте, кроз слике његове интимности, али и страхова, у причи о два неспојива идентитета, редитељ слика патњу протагонисте, у којој је бол сведен на егзил.

Француско-белгијски “Пламенац” (Pyrale / Moth) Роксане Гошран (Roxanne Gaucherand) приказује љубав у (не)време: лета 2016. на југ Француске инвазију су извршили белих лептира, а док се пошаст ширила и штеточине биле незаустављиве један Лу је открио осећања према једној Сем.

Кратки шпански филм “Причест моје рођаке Андрее” (А цомуñóн да миñа прима Андреа / The Communion оф my Цоусин Андреа) Брандана Сервина (Брандáн Цервиñо) ставља веру на испит. Пратећи Андреу током причеста, на обреду којем недостаје раскош, а с обзиром да за њу ствари без шљокица нису праве, поставља се питање: да ли Бог постоји?, док кратки словачки филм “У плиткој води” (В plytkej воде / Ин Shallow Water) Марека Моучка (Марек Моучка), приказујући осуђенике постављају се питања о слободи и индентитету и о томе може ли дуг према друштву да се исплати тугом?

Француска “Хеликонија” (Хелицониа) колумбијске редитељке Пауле Родригез Поланцо (Паула Родригуез Поланцо) портрет троје младих који траже рај на земљи, прича о њиховом путовању, жудњи за слободом и емоционалним односима испричана кроз променљиви пејзаж тропских крајева.

Током овогодишњег Белдоцса биће приказано више од 100 филмова у устаљеним фестивалским програмима: Међународни такмичарски програм, Српски такмичарски програм, Метеори, Поветарац, Насловна страна и другим. У истим терминима биће одржан и Белдоцс Industry уз подршку ЕУ кроз програм Креативна Европа и подпрограм МЕДИА, Белдоцс ВР/АР Academy, Белдоцс ин Progress, Сербиан Доцс ин Progress, Доцументариес фор Kids&Youth и Белдоцс Маркет.