Вече Индонезије, изузетни предмети стигли у Београд: Концерт групе Двипантара

У препуној сали Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат (Музеј књиге и путовања, Музеј српске књижевности) одржан је концерт индонежанске традиционалне музике група Двипантара.

Овом приликом су по први пут јавности приказани драгоцени предмети пристигли из Индонезије – збирка четрдесет маски, два уметнички рађена ковчега, два змаја, једна скулптура митолошке птице гаруда и више стотина књига, између осталог и део библиотеке значајној индонежанског писца Гунавана Мухамеда.

Током индонежанске вечери служени су и кулинарски специјалитети из ове далеке земље, а публику су поздравили Њ.Е. М. Чандра Виђа Јуда, амбасадор Индонезије у Србији, Слободан Маринковић, доскорашњи амбасадор Србије у Индонезији и Вук Мирчетић, члан Адлигата, раније члан парламена и члан градског већа града Београда Троје изврсних уметника, познатих по наступима у свету од Сингапура до Турске и Емирата, одушевили су београдску публику.

Уметници Рио Риналдо Путра, Камила Дарен и Сурја Дандес донели су из Индонезије традиционалне индонежанске инструменте и дочарали атмосферу далеког архипелага. Српкиња из Црне Горе Милица Миловић придружила се гитаром и песмом коју је специјално за ово вече припремила на индонежанском језику. Овом приликом је у име Друштва пријатеља Србије и Индонезије „Нусантара“ секретар друштва Марко Јелић уручио поштанску марку објављену поводом двадесет година од оснивања друштва личностима које су значајно допринеле унапређењу билатералних и културних односа Србије и Индонезије у претходном периоду – амбасадорима М. Чандри Виђа Јуди и Слободану Маринковићу, те Вуку Мирчетићу.

„Удружење Адлигат и Музеј књиге и путовања у његовом саставу свакодневно чине мала дипломатска чуда на међународној сцени промовишући друге културе у Србији и Србију у свету. Ове године се обележава 70. година успостављања дипломатских односа Југославије и Индонезије, највеће муслиманске земље на планети, осведоченог пријатеља Србије, а мало је земаља у свету који се могу похвалити не само блиским историјским везама од првог тренутка проглашења независности Индонезије, већ и читавом музејском збирком посвећених овој држави и то предмета који су реткост чак и у самој Индонезији“, изјавио је Вук Мирчетић, Предмети су сакупљани пет година.

У Џакарту су слати из Непала, Шри Ланке, Малдива, Малезије, али је највећи део стизао из разних крајева Индонезије захваљујући разгранатој мрежи пријатеља и донатора Адлигата у овој земљи. Удружење Адлигат има своје чланове и огранке у чак четрдесет земаља света. „У Индонезији Адлигат има дванаест чланова, а индонежанску подружницу води званична представница – амбасадорка Адлигата Христина Николић Мурти, којој дугујемо велику захвалност за добијање највреднијих експоната. Међутим сви они тешко да би стигли до Србије без несебичног ангажовања амбасадора Србије у Џакарти господина Слободана Маринковића. Није уобичајено да се неко обрати амбасадору са молбом да помогне да се дрвени змајеви, дрвена индонежанска чудовишта, слике веће од ормана и кревета и слични предмети стигну до Србије, али је амбасадор показао огромно разумевање за наш пројекат и лично се несебично ангажовао пруживши пример успешног дипломате који заувек оставља траг“, изјавио је Виктор Лазић, председник Адлигата. 

Слике и цртежи Јуса Ризала Две слике Јуса Ризала: „Поље“, величине 2 х 1.4 метара, и „Лице“, величине 1.40 х 1.40 метара. Јус Ризал спада у најзначајније уметнике модерне индонежанске уметности. Излагао је у престижној Националној галерији у Џакарти, али и у Малезији, САД, Турској, Летонији. Члан је Адлигата, на чију иницијативу је дошао у наш град, одржао једну изложбу, да би затим Адлигату поклонио 25 цртежа београдских улица. Библиотека Гунавана Мухамеда У Београд је пристигао део библиотеке, сто педесет књига, многе са посветама, књижевника Гунавана Мухамеда (1941) индонежанског песника, есејисте, новинара, књижевника, режисера позоришних комада, препознатљивог по борби за слободу говора и људска права. Оснивач је позоришта и удружења грађана „Салихара“. Студирао је психологију на Универзитету Индонезија, политикологију у Белгији, а био је и стипендиста фондације „Нимен“ на Универзитету Харвард, где му је додељена престижна награда „Луишки лавови“ за категорију савесност у новинарству (1997). Дарови Ивана и Чери Хадисуброто Иван Хадисуброто је колекционар, био је директор прве, највеће и најзначајније рекламно-маркентиншке агенције Бинамарк. Његова супруга Чери Хадисуброто је дуго била једна од пет најзначајнијих и најпознатијих кувара у земљи. Њена књига, кувар кинеске кухиње, годинама се налази у самом врху најбољих кулинарских издања у Индонезији.

Господин Хадисуброто је последњих педесет година сакупљао маске. Четрдесет изузетних примерака старих између 50 и 70 година овај брачни пар је поклонио Адлигатовом Музеју књиге и путовања. Већина маски су са острва Јаве и служе за извођење ритуалних плесова. Играчи зубима ухвате жицу која држи маску, а верује се да тог момента дух кога плесач подражава запоседне плесача, као и филму „Маска“. Буљави, црвени и црни карактери су често демони, а понекад обични духови из света сенки који лако улазе у конфликте иако су најчешће у праву, али немају дипломатског шлифа. Ови јавански карактери имају надљудске моћи али су сви сувише директни и говоре све што им је на памети, а то није цењено на Јави. Директност и брутално-банална искреност, а нарочито јавно исказивање беса сматра се незрелим, па такве маске немају наочите црте лица и обојене у демонске боје, због љутње коју показују. Њихова супротност су ликови приказани маскана благих израза и детаљне израде, ситнијих очију, бледе пути. Овом донацијом Србија је добила највећу музејску збирку јаванских маски у југоисточној Европи. Маске са иницијалима означавају познате мајсторе-уметнике, што их чини нарочито вредним. Међу маскама су и две афричке и једна тибетанска која служи за плашење злих духова.

Змај са Балија Владар подземља који обитава у трбуху сете планине, змај је симбол најсавршеније божанске животиње. Доноси здравље, срећу, успех и снагу. Балинежанска статуа гаруде у дуборезу обојене природним бојама из шездесетих година двадесетог века. Митолошка птица гаруда је симбол Индонезије и Тајланда. Превозно средство божанства Вишну, спаситељ људи.

Црвени балинежански ковчег за одлагање драгоцености са резбареним змајем. Ковчег са Ломбока Израђен је од лаганог бамбуса и покривен лишћем лонтар палме која се најчешће користи за израду свитака и рукописних књига, који се такође могу видети у Адлигатовој збирци. Ковчег обликом подражава традиционалну архитектуру, односно традиционалне куће народа Сасак. Специфичан облик поклопца, односно крова симболизује стремљење ка божанском и хармонији са људима. Средњи издигнути рог представља однос човека са Богом, а продужени кров испред и иза куће представља добре међуљудске односе. Украшен је мотивима светог тројства, божанског, оца и мајке. Минијатурна врата на врху су ту да укажу на неопходно поштовање и скрушеност према прецима који су у тој кући живели али и поштовање према домаћину. У 18. веку су овакве кутије постале популарне за одлагање вредних ствари, рукописа, ритуалних потрепштина, док их на појединим острвима користе за смештај лобања најближих сродника.

Често су први поклон који добијају младенци, нарочито у заједницама у којима се за младенце гради посебна традиционална младеначка кућа. Кавез за птице певачице Настао педесетих година двадесетог века на Јави, међу познатим љубитељима птица и голубарима. Најчешће је коришћен за чување птица певачица. Стара јаванска архитектура је подразумевала дугачке веранде на којима се на сваких неколико метара налазили кавези са птицама певачицама. Оне увесељавају укућане и доносе добру енергију.