"Хвала, Србијо, пустили сте ме да глођем до коске" Одзвањају потресне речи глумачке легенде, преминуо је у беди
Иако је био један од најцењенијих, био је усамљен.
Један од најлегендарнијих глумаца које је наш регион икада имао свакако јесте Миодраг Петровић Чкаља. Популарни Јаре својим неоспорним талентом за глуму одушевљавао је многе, а иако је преминуо пре 21. годину, остао је итекако упамћен, те га чак и нове генерације препознају и воле.
И поред тога што је био изузетно цењен и вољен, Чкаља се често жалио на то да је усамљен. Само годину дана пред смрт, тачније 2002. године, Чкаља је добио награду за животно дело "Цар Константин", а тада је одржао потресан говор, који је тада многе дирнуо, али су његове речи многи и заборавили деценијама касније.
"Нека те анђели чувају, као што си ти цео живот чувао нас" Смрт у дому нашег глумца, објава која је РАЗОРИЛА многе
Течни српски језик у холивудском филму: Историја нашег народа из искривљене перспективе - представљени као слуге ђавола
На сахрану ЛЕГЕНДЕ српског глумишта није дошао НИКО, осим ПОПА и супруге која је поручила САМО ЈЕДНО
- Имам 76 година и ништа ми не треба. Живео сам и живим скромно. Али, значи ми да наша деца живе нормално. Да сам у Америци, и да сам примио овако велику награду захвалио бих се, прво, својој жени, па деци, па ташти, затим продуценту и редитељу. Али, пошто сам, срећом, у својој драгој земљи Србији, захваљујем се, прво, свом шефу самопослуге што ми, понекад, одвоји пензионерску коску, па комшиници у бараци која ми остави млеко испод тезге, па мом поштару који ми увек, на време са закашњењем, донесе пензију. Да није било њих, не бих био овде - рекао је глумац.
Истом том приликом, Чкаља је изговорио реченицу од које је многе прошла језа:
- Хвала, Србијо, пустили сте ме да глођем до коске- неутешан је био популарни Чкаља.
Чкаљина супруга
Миодраг Петровић Чкаља био је у браку са Драгицом, а њихову причу многи су сматрали синоним за праву љубав. Драгица је једном приликом говорила за медије и открила да су све њихове комшије изузетно волеле њеног супруга.
- Понекад је утрчавао у највећој гужви, али с букетом у рукама. После три месеца, Чкаља ми је донео прстен. Купио га је за педесет динара код "Грамага". Нажалост, у сељакању из стана у стан, изгубила сам ту најдрагоценију успомену. У почетку нашег брака становали смо у намештеној соби у Небојшиној улици. Од тада до данас селили смо се пет пута. За сваки нови комшилук Чкаља је представљао праву атракцију. У било које време звонили би на врата и тражили да га виде, или да им да аутограм са сликом - искрено је у једном интервју испричала Драгица.
Србија Данас/Н.П.
