РЕШЕНА МИСТЕРИЈА П*НИСА: То је чудо еволуције, а мушкарци га данас НЕМАЈУ - сад знамо и зашто (ГАЛЕРИЈА)

Пенисна кост, у медицини позната као бакулум, право је чудо еволуције. Својствена је сисавцима и приматима, али дешава се да је неко и нема. Разликује се у величини, па се зато и сматра најразаличитијом кости. 

Антрополози су открили да се пенисна кост развијала код сисаваца пре више од 95 милиохна година, а од тада се она појављује релативно већа код неких животиња, док код других је мања. На пример, краткорепи макаки, животиња која је једва тешка 10 килограма, има изузетно дугачак бацулум за своју величину, пуних 5 центиметара. Кост му је пет пута дужа него код беловратог мангабија, мајмуна који је чак и нешто већи.

ПЕНИСНА КОСТ КОД ПСА

Аутор студије Кит Опи једног лондонског универзитета објашњава да је кост дужа код мужјака који практицирају “продужено уметање”. Једноставније речено, то значи да чин пенетрације траје дуже од 3 минуте, што је начин на који мужјак оплођује женку док истодобно држи супарничке мужјаке подаље, на начин да остаје у женки док није сигуран да су управо његови сперматозоиди оплодили јајашца. Пенисна кост, која је причвршћена за врх пениса а не за базу, пружа структуралну подршку мужјацима који врше продужено уметање.

Код чимпанзи, пенисна кост није дужа од људског нокта. Ситна величина у складу је с врло кратким временом које мужјак проведе у парењу, свега седам секунди. У групама чимпанзи женке се паре са свим мужјацима, а претпоставља се да је разлог умањење ризика да дјецу убију старији мужјаци.

- То код сваког мужјака ствара помисао да је можда он отац младунца, а код женке потребу да се то што брже обави - каже Опи.

ПЕНИСНА КОСТ МОРЖА

Људи су можда изгубили своју пенисну кост када је моногамија постала доминантна репродуктивна стратегија, за време Хомо ерецтуса пре око 1,9 милиона година, верују научиници.

У моногамним везама мужјак не мора провести много времена пенетрирајући у женку, јер не постоји велика вероватноћа да ће на њу одмах скочити други мужјак. Барем тако гласи теорија.

- Мислимо да је то време када је људски бацулум нестао јер се начин парења променио - каже Опи и додао да је то вероватно био последњи, јер је касније код древним људи нестао.