ТИТО ЈЕ ОВУ ЖЕНУ ВОЛЕО ВИШЕ ОД ЈОВАНКЕ: Ево ко је једина жена која је Брозу СЛОМИЛА СРЦЕ

Након пет и по година које је провео као ратни заробљеник пропале аустро-угарске војске у Русији и Сибиру, Јосип Броз Тито се у новембру 1920. године вратио у новонасталу Краљевину СХС. Са њим је стигла и његова млађа жена, Рускиња Пелагија Бјелоусова.

Броз се у међувремену запослио у браварској радионици Филипа Баума у Загребу, а учланио се и у Комунистичку партију Југославије. Посао мења 1921. године када се запошљава у млину Самуела Полака у Великом Тројству, селу недалеко Бјеловара.

Тамо је са супругом живео следеће четири и по године. О брачном животу Брозових из тог времена мало је познато, али чини се да су живели складно. Јосип је Пелагију звао “Пољка”.

Удала се за њега 1918. године, када је имала само 14 или 15 година. Прво су клопили црвени, а затим и грађански брак.

Зна се ипак да им је у новембру 1922. године рођен син Хинко који умире након осам дана од дизентерије, док у јуну 1923. године од дифтерије умире 18-месечна ћерка Златица, Јосипова миљеница.

У фебруару 1924. године родио им се син Жарко, које им је донекле било и утеха.

Почетком 1924. године Броз је изабран у новоформирани Окружни комитет КПЈ за Бјеловарско-крижевачку жупанију, и то му даје потицај за даље амбиције, као организатора и предводника.

То је уједно и време кад и он сам почиње да се мења, од мирног породичног човека ка страначком активисти којем је породица увек на другом месту, преноси портал buka.com.

Броз убрзо постаје врло активан, одржава везе и везице на све стране, између осталог са покрајинским руководством КП у Загребу.

На сахрани једног колеге из Бјеловара држи бунтовни говор, због којег осам дана одлази у затвору. Кад је Јосип Броз 1928. године године осуђен на пет година затвора, Пелагија се са сином Жарком вратила у Русију.

Тамо је радила у Коминтерни. Око 1929. године приступа илегалној троцкистичкој групи. Они су илегално дистрибуирали текстове Троцког.

Након изласка из затвора 1934. године и Тито ће се убрзо наћи у Москви.

У јануару 1935. године Централни комитет КПЈ одлучио је да га упути на рад у Комитерну, односно у Балкански земаљски секретаријат, као референта за рад по питањима КПЈ. Тито је очекивао да ће то бити прилика да обнови односе са супругом.

Три месеца је чекао на поруку коју није добио. Највеће разочарење за њега било је сазнање да Пелагија није била брижна мајка.

Изгледи и недолично понашање Жарка, смештеног у дом за децу страних државних службеника, били су разлог за велику бригу. Жарко је имао бурну младост и живео је на ивици закона. Као војник Црвене армије у рату против Њемаца изгубио је руку.

Тито га је вратио крајем 1945. године и син му се, врло разуздано и бурно, живећи у Београду, женио три пута.

Пелагија Бјелоусова се развела од Тита 1936. године, па се преудала за Руса фотографа Коминтерне Петра Измаиловича Рагуљева, и са њим добила двоје деце.

Она је 1938. године ухапшена током Велике чистке, због везе са левим крилом КПЈ и оптужена је да саботира увођење социјализма у СССР. Њено хапшење умало није Тита коштало живота.

Из логора је пуштена 1944. године, а поново је ухапшена 1948. године због Титовог сукоба са Стаљином. После Стаљинове смрти је пуштена из затвора 1957. године, али јој је забрањено да живи у Москви.

Умрла је 1967. године, а пред саму смрт ју је посетио син Жарко.