ЖИВИ САМО НА ОВИМ ПРОСТОРИМА: Откривена нова врста паука - има ли опасности?
Како?
Хрватска научница Мартина Павлек (35) открила је потпуно нову врсту и род паука који живи само у Хрватској. Тај ендем с Биокова засад има само латинско име Kryptonesticus деелеманае. С трупом и ногама дуг је око центиметра и живи у пећинама.
- Прве примерке у подземљу забележили су биоспелеолози још 1995, но нису га проучавали. Да се уопште схвати да се ради о новој врсти, потребан је стручњак који би га детаљно прегледао. На њега сам налетела док сам, као менторка једног дипломског рада, прегледавала прикупљене материјале - испричала је истраживачица.
Запослена је на Институту “Руђер Бошковић”, но у слободно време истражује пећине и јаме. То ради с колегама из Хрватског биоспелеолошког друштва. Своје откриће представила је у часопису Еуропеан Јоурнал оф Taxonomy. Као сурадник рада потписан је научник Карлес Рибера са Универзитета у Барселони.
- Професор Рибера је европски стручњак за паукове из подземља. Своје откриће однела сам њему како би све прегледао и утврдио ради ли се доиста о новој врсти - каже Павлек.
ОТКРИВЕНА ВЕЛИКА ТАЈНА С*КСА: Далеко је бољи након порођаја! Али...
Кључан доказ били су јој полни органи паука. Наиме, кроз хиљаде година еволуције полни органи мужјака и женке потпуно се поклапају на принципу кључ-брава. Делови Kryptonesticusa нису се слагали нити с једним од друге две сродне врсте које су од пре познате у Хрватској.
Завистан је од влаге јер би се иначе осушио
- Овај ендем Биокова живи у пећинама од 50 метара надморске висине па све до врха. Завистан је о влаге јер би се иначе осушио. Пронашли смо га, између осталих пећина, у Самогорској пећини, Тучепској вилењачи и Претнеровој јами - описала је Павлек.
Kryptonesticus плете мреже како би ловио друге пећинске бескичмењаке као што су скокунице и тврдокрилци. Оне се могу наћи у у дубинама близу тла јер се онде најчешће крећу њихове жртве. Мреже су дуге око 10 цм.
- Кад први пут уђете у јаму, мислите да је празна и да нема ничега у њој. Те животиње су мирне и успорене па се користимо триковима како бисмо их измамили. Један од њих је да узмете камен с тла и пухнете у њега. Оне осете струјање ваздуха па се почну мицати. Исто то направите и на земљи где је камен стајао јер се оне често завлаче на таква места - појаснила је научница.
Те експедиције су јако захтевне.
'Открила сам барем још 20 врста животиња'
- У памћење ми се највише урезала експедиција у Лукиној јами, у којој сам била с колегама. Спустила сам се на 980 метара дубине и у јами спавала пет дана. Иако је та јама сиромашна бројем животиња, ми смо сваких сат времена проналазили неку нову и јако занимљиву - присетила се Павлек те авантуре. Биоспелеологијом се почела бавити пре 10-ак година, док је још студирала. Завршила је спелеолошку школу и кренула је истраживати подземну фауну. Осим овог паука, открила је 20-ак нових врста, но све оне још чекају да их научници детаљно истраже, опишу и објаве што су тачно открили.
- Биоково је нама научницима и биоспелеолозима и даље непознаница. Цели Динариди су данас ‘врућа тачка’. То је јако богато подручје које је генерално неистражено. Стално налазимо нове ствари - каже Павлек.
У истраживање Биокова иде већ овај месец. У оквиру биоспелеолошке експедиције Биоково 2017 истраживаће седам дубоких јама Биокова и објекте из којих недостаје материјал за детаљне научне анализе. Сав тај посао на леђима је волонтера. Хрватска, за разлику од Словеније, нема институт за крш, који би се системски и професионално бавио истраживањем нашег подземља и његова богатства. Због тога је Павлек за свој пројекат Hiddenlife добила потпору програма Европске уније за потпору истраживању и иновацијама Марие Skłodowska-Curie Ацтионс (МСЦА). Један је од 30 најзначајнијих пројеката у последњих 20 година. Циљ јој је истражити подземни свет Динарида и открити на који начин климатске промене утичу на обликовање подземне биоразноликости. За њега још трају припреме и Павлек скупља податке о пауцима у базу и пописује терене у Хрватској, Словенији, Црној Гори и БиХ како би прикупила узорке.
СВИ МИ ВОЛИМО ДА МАСТУРБИРАМО, АЛИ... нажалост, народе, немамо добре вести
