ЗМИЈЕ У СРБИЈИ: Има доста митова и легенди, нећете веровати шта је СТВАРНОСТ

У српским медијима све чешће се виђају наслови који нас драматично упозоравају на змија које "из чиста мира" излазе и нападају људе. У жељи да проверимо шта се то дешава, колика нам опасност прети и шта треба да радимо, контактирали смо стручњаке.

За портал Dnevno.rs причала је Соња Николић, из Српског херпетолошког друштва "Милутин Радовановић, која нам је рекла да "крупни наслови" често немају везе са стварном ситуацијом.

- Основа за панику, колико знам, до сад није било ни у једном случају. Током последњих неколико година све чешће се новинари са радија и из писаних медија обраћају Биолошком факултету или Институту за биолошка истраживања, па и Српском херпетолошком друштву, са питањима везаним за змије, трудећи се да од компетентних људи добију жељене информације – рекла је Николић.

Девојке откривају шта их увек ОДБИЈА од момака!

Већина прича о гмизавцима појављује се током пролећа и раног лета - периода кад су змије и остали гмизавци најактивнији. Као такозване хладнокрвне животиње, гмизавци зиму проводе у "зимском сну", периоду мировања, из којег излазе кад довољно отопли - током пролећа. И тада морају да нађу храну и партнера за размножавање. У том периоду су најактивнији - највише времена проводе ван скровишта - те их је најлакше уочити.

- Повећана бројност гмизаваца у наведеном периоду је потпуно нормална и траје откако постоје гмизавци и годишња доба. Ниједна змија неће напасти човека: једино што понекад раде је самоодбрана у случају да не успеју да остану непримећене или да побегну. То што се људи углавном плаше последица је чињенице да не познају домаће врсте и не знају од које им може претити опасност - а и општи став о змијама је углавном негативан, из разних разлога. Одсуство едукације је само један од њих – тврди Соња Николић.

ОТКРИВЕНА ТАЈНА НАД ТАЈНАМА: Ево у коју кабину по реду треба ићи у WC-u - ОНА ЈЕ УВЕК НАЈЧИСТИЈА!

У Србији живе три отровнице – поскок, шарка и босански шарган. Ово су савети Соње Николић како да их разазнате.

За најмању и код нас најређу већина није ни чула - а и толико ју је тешко наћи у Србији да то и не изненађује (живи на обронцима Проклетија и Шар-планине). У околним земљама је, међутим, има, тако да треба и са њом упознати људе, посебно оне који често бораве у природи. То је (босански) шарган, релативно ситна врста (око 50 цм), која се храни претежно скакавцима и зрикавцима, и чији ујед и није опасан по човека (осим ако је неко алергичан на неки од састојака отрова). Настањује претежно високе планине, али постоје и низијске популације.

Друга, нешто чешћа отровница је шарка. Код нас такође настањује претежно високе планине (Копаоник, Стара планина, Власинска висораван, Шар-планина, Проклетије), али је има и у брдским и низијским подручјима (Фрушка гора и Вршачки брег, те околина Обедске баре и Засавице). Код ове врсте није неуобичајена појава потпуно црних (меланичних) јединки. Шарка има (често испрекидану) тамну цикцак шару дуж леђа која су код женки смеђа до риђа, а код мужјака сива до смеђа. На потиљку постоји шара у облику слова В.

Најпознатија и најшире распрострањена отровница код нас је поскок. Мужјаци и женке се такође разликују по основној боји, а шара дуж леђа је цикцак или у виду бројаница. (Шаре су код мужјака свих отровница интензивније и јасније.) Од свих осталих змија поскок се разликује по „рогу“ на врху њушке. Поскок настањује мање надморске висине и често га има и у близини насељених места. Може (изузетно ретко) да нарасте чак до 1 м. Ујед шарке и поскока може бити опасан за људе. Међутим, фаталан је изузетно ретко. Угрожени су углавном деца и старије особе; одрасли здрави људи се од уједа углавном потпуно опораве.

СЛАНИНА ГОТОВА ЗА МИНУТ: Ставите је на пушку и ЗАПУЦАТЕ СВОМ СИЛИНОМ - апсолутно краљевски! (ВИДЕО)

ШТА ДА РАДИМО КАД СЕ СРЕТНЕМО СА НЕКОМ ЗМИЈОМ?

Змије су заштићене законом и није дозвољено хватати их, сакупљати, озлеђивати, заробљавати и убијати... Како онда да се заштитимо, односно - како да се понашамо ако се сусретнемо са неком змијом?

- При кретању кроз природу неопходно је бити обазрив. Није лоше пре одласка на пут информисати се о фауни која настањује простор који намеравамо да посетимо. Што се заштите од змија тиче најбитнија је, као и у многим другим случајевима, превенција: уз добру обавештеност, на планину треба ићи у чврстој обући и дугим панталонама. Многи питају шта да раде кад наиђу на змију. Одговор је смешно једноставан - углавном ништа - каже Соња Николић.

Змија углавном да све од себе да побегне, а ако се некој ипак довољно приближимо ("отровнице умеју да леже непомично, 'убеђене' да су добро камуфлиране и неприметне", напомиње наша саговорница) - под условом да је приметимо на време (за шта је неопходна напред поменута обазривост и пажња при сваком кораку), треба је заобићи, пустити је да настави својим путем или да остане да лежи ту где смо је затекли. Ако животиња баш упорно остаје на свом месту, довољно је благо је додирнути нпр. штапом: уплашиће се и отићи.

- Змија неће напасти без повода. Многи, међутим, просто морају да виде шта ће да буде ако гњаве и малтретирају змију. Па буде свашта. И змија испадне крива. Повод, додуше, може да буде и њен неосновани страх: може се осетити угрожена ако јој, несвесни њеног присуства, приђемо сувише близу. Тамо где су рађене анализе, испоставља се да се највећи проценат уједа дешава људима док раде, нпр. у пољу, дакле, кад су концентрисани на нешто друго – каже саговорница портала Dnevno.rs.

ТЕШКО ПРИЗНАЊЕ МУШКАРАЦА: Овакав с*кс имамо само са женама које НЕ ВОЛИМО