После екстремно високих температура нови проблем са кукурузом

Пољопривредници из села у околини Чачка кажу да је ово једна од најтежих сезона које памте. 

Драган Глишовић из села Милићевци код Чачка каже да кише није било два месеца и да је род кукуруза преполовљен.

"Требало је да роди добро, али није због суше", рекао је он за Euronews Србија и дода да ће највероватније смањити сетву кукурза и да ће прећи да сеје пшеницу и јечам.

Он каже и да је цена кукуруза од 21 до 22 динара мала, али да га он не продаје већ га користи за своје потребе.
Има и оних који су успели да ублаже последице суше.

"Ово је једна од најсушнијих година које памтим и високе температуре су биле без падавина.

Према нашим неким проценама, на око 11.500 до 12.000 хектара кукуруза у Моравичком округу, где је неких 3.000-3.500 хектара посејано за силажу, био је пројектован просечан принос између 7.000 и 8.000 килограма по хектару, а сада је то негде на око 4.500 до 5.000 килограма по хектару. Појавиле су се негде и буђи које ће у сваком случају повећати могућност појаве афлатоксина у сточној храни", рекао је за Euronews Србија Милан Дамљановић, саветодавац за ратарство из Пољопривредне саветодавне службе Чачак.

Он је навео да су услови ове године погодовали развоју свих гљивичних оболења на кукурузу и да се на то мора обратити пажња.
"Постоје начини додавања одређених препарата у сточну храну, да се то сузбије, онда употреба зеолита, активног угља", рекао је Дамљановић.

Ратари ће за наредну годину морати да размотре алтернативна решења, а као прво сетву сорти кукуруза које сазревају раније.

Мањак кукуруза ће утицати на локално тржиште у Моравичком округу.

Добра вест је да је држава најавила одређене мере подршке и помоћи за подручја најпогођенија сушом.

Проблеми са болестима зрна

Агроекономиста Жарко Галетин рекао је за Euronews Србија да је ова година била изузетно лоша са аспекта агрометеролошких услова јер је, додаје, практично целу Србију погодила елементарна непогода због изузетно високих температурура са веома малим количинама падавина.

Он је навео да се температура није спуштала испод 20 степени ни током ноћи и да су уз недостатак влаге у земљишту забележене драстичне последице, пре свега, по приносе кукуруза и соје, две културе за које каже да су најтеже поднеле сушу.

"Те високе температуре у јулу и августу са недостатком падавина су проузроковале да имамо рецимо кукуруза на нивоу читаве државе мање за неких 25 одсто, соје између 25 и 30 одсто, још је то на нивоу процене, сунцокрета можда од неких 12 до 15 одсто. У сваком случају, када се све то сабере и када узмемо у обзир неке просечне цене на светским берзама за ове културе, губици су врло озбиљни и највероватније ће да дођу до милијарду евра, можда чак и више од милијарде евра", рекао је Галетин. 

Наводећи да је кукуруз познат као једна релативно отпорна биљна култура која може да се носи са лошим временским условима, Галетин је рекао да су локално на неким парцелама приноси били катастрофално лоши и практично их није било. 
Он каже да је кукуруз до јуна изгледао веома добро, али да су за ту биљну културу јул и август кључни месеци и да та тада није било падавина што је, додаје, утицало да је принос изузетно лош.

"Зелена маса је обећавала веома добар принос кукуруза. Али јул и август, у периоду када кукуруз улази у генеративну фазу, када улази у фазу када мора да налије зрно, кукуруз уопште није добио кишу", рекао је Галетин и додао да је у јулу и августу пало мало више од пет литара кише по метру квадратном је пало, а да кукурузу, у целој вегетативној години, од времена сетве па до жетве, треба негде између 450 и 500 литара кише.

Уз екстремно високе температуре, наводи Галетин, на појединим парцелама су се појавили и патогени и проблем са болестима зрна и буђи, тако да и то може довести до евентуалних проблема.

"Али није то тако као што је било 2012. године, није у толикој мери и не верујем да ће то ескалирати до мере да ћемо поново имати проблем с афлатоксином у млеку или бар не у толикој мери као што је било 2012. године", рекао је Галетин.

Србија Данас/Newsmax