У Србији би до краја 2024. требало да буде очишћено 1.120 депонија

Она је то рекла на обележавању почетка програма  "Про-Локално управљање за људе и природу" који заједнички спроводе агенције Уједињених нација у сарадњи са Владом уз финансијску подршку Владе Швајцарске у вредности од девет милиона евра.

Тај програм бави се побољшањем економског положаја сакупљача сировина у 42 јединице локалне самоуправе периоду од 32 месеца и  очекује се да ће унапредити животне услове 1.600 неформалних сакупљача отпада.

Калуђеровићева је истакла да је амбициозни план да се у наредних неколико година изгради девет регионалних центара и да су то капитални пројекти којим Влада у сарадњи са локалним самоуправама значајно мења слику управљања отпада у Србији.

"Свесни смо да затварање несанитарних депонија има директан утицај на неформалне сакупљаче отпада и да то води њиховом губитку извора прихода. Препознајемо да ова транзиција утиче на егзистенцију неких од најугроженијих грађана, стога ће се предузети мере да се последице активности Владе осете што мање", додала је она.
 

Регионални директор за Европу и Централну Азију Канцеларије Уједињених нација за пројектне услуге у областима инфраструктуре, набавки и управљања пројектима (УНОПС) Тим Ларднер навео је да тај пројекат представља велики корак напредак у сарадњи Уједињених нација са Србијом.

"Желим да нагласим обавезу Уједињених нација да никога не изоставља и ставља у фокус  оне које су на маргинама друштва. Ова иницијатива ће се фокусирати на економско оснаживање и једнак приступ неопходних услуга за најосетљивије друштвене групације", казао је Ларднер.

Амбасадорка Швајцарске Конфедерације у Србији Ан Лугон-Мулен нагласила је да је Швајцарска већ дуго посвећена унапређивању економије у Србији и доношењу иновација у различитим областима.

"У овом програму највећи труд био је усмерен ка унапређењу положаја локалних самоуправа, заштити животне средине и социјалној инклузији. Програм тежи укључивању сакупљача отпада у тржиште рада и доношењу повластица када су у питању здравство, образовање и социјална заштита што ће онима на маргини обезбедити бољи квалитет живота и бољи положај у заједници", рекла је амбасадорка.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Нинослав Јовановић осврнуо се на то да је подручје деловања пројекта 42 локалне самоуправе и истакао да је 70 одсто ствари које Србија треба да уради како би постала пуноправна чланица Европске уније баш у њиховој надлежности.

Он је оценио да је важно заштити радна, социјална и здравствена права људи који су неформални сакупљачи сировина и истакао да они раде у нехуманим условима као и да 90 одсто сакупљача чине припадници ромске националне мањине.

"Они су без било каквих права данас и на тај начин функционишу и раде. Поред заштите животне средине која је изузетно важна, морамо да се бавимо људима који су данас најосетљивија друштвена категорија и драго ми је што данас причамо о пројекту који ће као крајњи исход имати директну подршку неформалним сакупљачима сировина", закључио је Јовановић.