Дегенек: Кад би баба имала...била би деда
Фудбалери ТСЦ-а поражени су од Јагелоније из Пољске са 3:1 у шеснаестини финала Лиге Европе, а после меча пред новинаре је изашао Милош Дегенек, који је анализирао утакмицу.
Он је пре свега захвалио навијачима што су пружили подршку тиму током свих 90 минута.
- Прво да се захвалим навијачима што су били на утакмици по овом хладном времену. Јако значи та подршка, што се каже, ми смо мало мањи клуб, али клуб великог срца. Ја сам овде јако кратко, већ две - три недеље. Осећам и доживљавам овај клуб као једну јако породичну атмосферу, породичан клуб који је, мислим, надмашио сва очекивања. Мислим да је овај клуб иде у правом смеру и да ће за пар година бити на много већем нивоу.
- Што се тиче утакмице саме, јако ми је драго што смо играли против прошлогодишњег првака и екипе која је тренутно дуга у Пољској лиги. Сајме екипа ми је јако драго, зато што видим да сваки играч од нас може комотно да игра у тој пољској лиги. Да они нису неки ванземаљци, да та лига није нешто претерано добра. То је неко моје искрено мишљење, уз дужно поштовање и да не потцењујем њих.
Дегенек је истакао да му је посебно жао јер су, како каже, у првом полувремену држали час фудбала ривалу, а сва три гола су им дали на срећу.
- Свака част њима, имају резултат, дали су голове, добили су утакмицу и враћају се за Пољску. Мислим да смо им прво полувреме држали част фудбала, друго полувреме су изашли мало на пресинг, високо. Да мало промене ту игру и ми смо мало променили се ту смо првих 15-20 минута мало ушли сами у себе и нисмо изгледали тако што смо требали. Дали су нам сва три гола на срећу. Ниједан гол није био да је било везано 7-8 пасова, него одбитак, дуга лопта, шут са 30 метара, али то ме јако боли. Иско тако меч са Звездом где незаслужено изгубиш. Не зато што је Звезда, него било ко други. Мене утакмице те боле јер знам да изгинеш на терену и онда дају нам три комада.
Дегенек истиче да је битно да његов тим победи Текстилац за викенд пре одласка у Пољску на реванш.
- Незаслужено. Свака им част. Ту срећу треба заслужити да даш такве болове. И ми треба то да заслужимо. Нама је потребна једна утакмица да победимо. Надам се сад за викенд ћемо мало окренути ту срећу и идемо са неким другачијим менталитетом и на тај реванш у Пољску. Тај реванш биће тамо јако тежак, али, како бих рекао, то је фудбал. У томе и јесте чар фудбала и у томе и јесте чар што смо и мала екипа, што ћу ми да одемо тамо, где ће бити вероватно пун стадион и они ће да очекују на минус седам, осам, колико ће бити степени тамо, да ће лагано да се прошетају и да славе и да гледају проти кога ће играти, проти Легије или против Серкл Брижа у осмини. Поента је томе што ми треба тамо да идемо и мало да им покваримо славље.
Осврнуо се поново на дуел у Суперлиги и на то што је мала разлика на табели између екипа које се боре за Европу.
- Ако је мала разлика, у томе је и чар првенству, то што је треће и рецимо, десето место, дели шест бодова. Топ су две утакмице везане, мало се ствари мењају. Ми морамо, што кажем, ми морамо да победимо Текстилац за викенд, да се вратили у неку форму. То неку срећу, да доживиш ту емоцију среће, ту емоцију победе и самим тим то ти психички мења твој осећање. Тако је, значи ти кад победиш утакмицу, Ми да смо добили сад у Лучананима, ово би можда вечерас не би било 1:3, него би можда било 2-1. Али, то су сад, кад би било, што би се рекло... Кад би било, шта би било. Кад би баба имала, оно, била би деда.