Дејан Станковић никад није био обичан фудбалер, а ЈЕДНА СТВАР увек му је давала посебну снагу
У каријери је играо само за три клуба са којима је освојио 25 трофеја. Није пуно мењао, а није ни требало јер је увек играо за најбоље, и био је најбољи.
Славан и познат, а опет једноставан, обичан човек, рекли бисмо, који никада није заборавио своје корене. Културан, паметан, природан, тако је васпитао и синове који су кренули очевим стопама.
Да поштујеш и да се бориш за своје, да бодриш оне којима је потребна помоћ и за које знаш да дају све од себе. Некада на зеленом терену, а сада са трибина, Деки не пропушта прилику да мотивише све око себе, да подигне када паднеш, да подвикне ако не пружаш колико можеш. Станковић је растао у тешком периоду, а фудбалски се родио пре 22 године када је као голобради тинејџер срушио велики Кајзерслаутерн. “Станковић Дејан”, као некада давно “Дуле Савић”, орило се те септембарске ноћи на Маракани.
Тада је његова слика била на насловном странама свих новина, као што је то сада на https://lavalbum.blic.rs/ где је заједно са другим спортистима и свима нама који срцем бодримо наше спортисте. Декијева навијачка сличица је само једна од хиљаду и хиљаду. А, биће нас још више, јел тако?
И, да против Кајзерслаутерна није ништа урадио, нико му не би замерио. Био је тек дечак. Због тога Дејан Станковић зна да цени навијаче, зна да цени хук са трибина, зна да цени патриотизам и љубав према свом тиму или земљи. Увек је давао све од себе и није окретао леђа када је требало да помогне.
„Ништа не може да играча испуни поносом као подршка навијача док представља своју земљу на великим такмичењима. Управо зато, жеља ми је да срце целе Србије куца за наше спортисте сваки пут кад изађу на терен како би дали све од себе и учинили нас поноснима.“, Дејанове су речи.
Деки је рођени вођа, то је био и остао, сада у оделу уместо у дресу, али са истом жељом и жаром у очима. Да пожели, могао би да се врати у копачке и одигра утакмицу-две, чисто да га жеља мине. А, и нас, јер таквог дуго неће бити на овим просторима.
Знање са лоптом неће себично да чува, већ кроз фудбалски камп Деки5 на Златибору, тражи нове таленте, нове Дејане, нове дриблере и лавове на терену.
Шта ми сви можемо да урадимо? Можемо да помогнемо и да бодримо наше спортисте, у здравом навијачком духу, као што најбоље и знамо. Са поносом раширите заставе Србије којима ће вас наградити “Лав” када купите шест флаша “Лав” пива од 0,5 литара у малопродајним објектима широм земље.
А, зашто да не, можемо и да запевамо, да пустимо грло као момци и девојке који су у емисији “Вече код Ивана Ивановића” премијерно отпевали Лав навијачку химну. Полсушајте и придружите нам се.
