ФУДБАЛСКИ СВЕТ ОВО НЕ ПАМТИ: Знате ли која ВАРОШИЦА у Србији је дала НАЈВИШЕ репрезентативаца!

Када би се гледао списак репрезентативаца или играча, који су се опробали на домаћој, односно, интернационалној сцени, тамнавски крај имао би чиме да се поноси.

Уб, варошица у Србији, удаљена свега 60 километара од Београда, изнедрила је велики број асова, који су пронели славу овог места широм Старог Континента.

Стазу је утабаио пионир убског фудбала Ратко Чолић (1918-1999), преко Душановца (садашњи Вождовац) и СК Митић, стигао је до Хумске и Партизана. У црно-белом дресу, на позицији десног бека, освојио је две титуле (1947. и 1952.). Уписао је 329 мечева, по чему је ушао у легенде Парног ваљка, а не треба заборавити ни да је 14 пута био репрезентативац некадашње „Југе“.

Највећа легенда убског фудбала је, ипак, по многима непревазиђени Драган Џајић. Трећа Звездина звезда остао је у сећању као мајстор дриблинга, коме ни најбољи светски асови 70-их година прошлог века нису могли ништа. Чак ни импресивне игре Немање Матића у Бенфици, Челсију, Јунајтеду...нису успеле да помуте славу Џајине величине о коме Убљани са поносом причају.

Обзиром да су репрезентативац Орлова и његов славни фудбалски предак почели на истом месту да пикају лопту, у матичном Јединству, Немања је новоотворени центар на коме игра овај српсколигаш, и који је члан Орлова лично „освежио“, крстио по Звездиној легенди.

Џајиним путем, нешто касније, наставио је Душан Савић. Још један Убљанин пронео је славу Црвене звезде, оставши упамћен као убојити голгетер, чију је снагу осетио и славни Арсенал.

Тог 6. децембра 1978. године тим са Маракане је на „Хајберију“ у реваншу осмине финала УЕФА купа бранила београдских 1:0. Волејчина оца садашњег првотимца Звезде Вујадина, у 88. минуту, ућуткала је Енглеску, елиминисала Тобџије и донела његовом клубу пласман у четвртфинале.

На доброј смерници да буде део историје црвено-белих је и Дулетов наследник Вујадин Савић. Са Вулетом у тиму, црвено-бели газе, како на домаћој тако и на европској сцени, а Савић јуниор блиста у сваком мечу. Велике заслуге за досадашње резултате иду и на адресу момка, чији корени вуку са Уба.

Сећате ли се Радослава Петровића? Дете Јединства стигао је у Партизан 19. јуна 2008. као велики потенцијал обреновачког Радничког, са само 19 лета. У Хумској је „Раћа“ одиграо 70 утакмица и дао 17 голова. После тога, опробао се у Бенфици, турском Генчлербирлигију, Динаму из Кијева, Спортингу из Лисабона... Сада је на позајмици у Рио Авеу, али чини се да нигде није имао успеха као у Хумској, одакле је стигао и до репрезентативног дреса Орлова.

Млађи од најпознатије убске браће Матић, Урош, није осетио чари квалификационих мечева националног тима, али се преко истих клубова као прослављени брат доказивао у Кошицама, Бенфици, холандској Бреди и аустријском Штурму. Сада брани боје данског првака Копенхагена.

И коначно – Немања Матић. Оличење упорности, како се од малих клубова стиже ка врху. Иако је рођен у Врелу, непосредно поред Уба, прве кораке начинио је у Колубари из Лазаревца. Никад није дочекао да заигра у свом Јединству, али му то није сметало да у аманет талентованој деци остави предиван Спортски центар, који је, занимљиво, крстио по свом „комшији“ - Драгану Џајићу.

О асу Манчестер јунајтеда, мештани Уба и околине говоре са поносом, дижу у небеса... Како И не, када се труди да сваком изађе у сусрет. Захваљујући његовом великом срцу, на Убу ће поново расти неки „Чола“, „Џаја“, „Дуле“, „Раћа“...