"Громови не ударају у траву..." Веома чудно обраћање Милорада Вучелића

Већ је извесно да је врхушка клуба из Хумске пред сменом, па је Вучелић одлучио да обраћањем заинтригира јавност. 

- Драги партизановци, пријатељи, за почетак, али и за крај - срећан рођендан. Нисам то планирао, но, инспирисала ме је песма "Бела ћао", која је на неки начин била претеча Партизанове химне. Песма коју сви знамо, а која има врло једноставне речи: пробудио сам се једно јутро и видео у земљи окупатора, узео сам пушку у руке, отишаои борио се са партизанима против окупатора и ако погинем, сахраните ме ту да они који прођу кажу - ох, како диван гроб - почео је он. 

- Тако су оснивачи Партизана Пеко Дапчевић, Светозар Вукмановић Темпо, Ратко Вујовић Чоче, Коча Поповић и Мијлко Тодоровић снивали бољу будућност још док су били у партизанима. И, онда, када се рат завршио, када су ослободили земљу од окупаторам основали су Партизан пре 79 година.

Наставио је са повезивањем прошлости и тренутног стања у клубу. 

- Партизан је, како то бива са великим клубовима, са великим именима, доживљавао, као и његови оснивачи чудну судбину. Прво су били слављени, по њима су се називале улице, имали су споменике, сви су им се дивили. Онда је дошло време да им се имена и споменици скидају, Кочи, Пеку, Темпу и другима... А, онда је опет дошло време када су им имена вратили. Како се време мењало мењала се и њихова судбина, а тако и судбина Партизана. Или је био слављен или је под неким окупацијама. Међутим, Партизан је постојано остајао и увек је имао светлу будућност, тако је и дан данас - рекао је Вучелић. 

Дотакао се и омладинског погона. 

- Има Партизан играче да се похвали, којима желим да наставе са успесима у такмичењу и проносе славу клуба, а има и то да у саставу репрезентације има шест или седам играча, који су поникли у школи, а којом ми нисмо довољно задовољни, Када погледате домаћу лигу, видите 22 или 25 играча из школе Партизана, којој такође ми нисмо задовољни, а има их у Суперлиги више него странаца што је чак и немогуће, то је тежак рекорд за оборити - алудирао је на тренутни састав црно-белих Вучелић, којим, јасно је, такође није задовољан. Дакле, имамо разлога да говоримо о светлој будућности о којој су сањали и оснивачи Партизана. Те тегобе које су прошли људи који су основали клуб, њихова имена и заоставштина, доживљава и Партизан.

И крај је био ефектан. 

- Особина великих је таква: громови не ударају и траву, у растиње, сибље поред пута, ударају у највиша стабла, у врхове. И, када је Партизану лоше, можемо се увек сетити звука, односно шума који одзвања када се то високо дрвеће руши, када пада. Међутим, прошлост, садашњост и будућност Партизана је довољно велика и биће још већа. И никада тегобе и тешкоће нису највеће, увек свако доба, свако јутро мисли да је зора света и да је то најтежи период. Ма, не... Увек је тешко, а кажу да ти Бог ставља терет на плећа онолико колико можеш да издржиш. Партизан све то може да издржи, јако тешка времена, лепа времена, када су успеси, али то је услов величине. Зато је за Партизан часно навијати, чак је то у неким временима цивилизацијско и елементарно-морално питање - потом је застао и наставио:

- Као што су у тим неким тешким временима, у рату имали поверења у светлу будућност, тако и ја у много, много лакшим околностима, које се само чине тешким, морамо бити сигурни у сјајну садашњост и будућност Партизана. Партизан је трајао и трајаће и ниједна ситуација није толико тешка или толико добра, да не може бити још тежа или још боља. Побеђивали смо и у много тежим моментима, па ћемо побеђивати у биткама које нас тек чекају. Те битке, пре свих, воде играчи Партизана, они су ти борци, партизани, као и они који су стварали клуб. Зато они решавају судбину Партизана и желим им срећу, као и ривалима, али само не када играју против свог клуба - закључио је Милорад Вучелић.