ХИЧКОКОВСКА РЕЖИЈА НАЈЛУЂЕ СЕЗОНЕ У ИСТОРИЈИ: На КРАЈУ је судија "ОТЕО" трофеј Црвеној звезди (ВИДЕО)

До титуле у шампиона Европе Барију 1991. највећи успех Црвене звезде је био финале Купа УЕФА 1979. Уочи те сезоне црвено-белима, који је преузео тренер Бранко Станковић, нису даване велике шансе у Европи. Пролазили смену генерација. Душан Савић и Милош Шестић због недисциплине били су "на леду" код Станковићевих претходника, тренерског двојца Гојко Зец – Милован Ђорић

Звезда се у прелазном року није појачала неким звучним именима, па су у њеном саставу и даље наступали фудбалери који су до јуче играли у Другој или републичкој лиги – Драган Милетовић је у редове црвено-белих пристигао из косовскомитровачке Трепче, Милан Јовин из Новог Сада, Иван Јуришић и Здравко Боровница из зрењанинског Пролетера. Доведен је Цвијетин Благојевић који је у тузланској Слободи такође био у немилости тренера.

Како се Звезда после прве утакмице првог кола Купа УЕФА вратила из источног Берлина са пет голова у мрежи (пораз од домаћег Динама 2:5), многи су је већ прежалили. Када је Ханс-Јирген Ридигер, човек који је три пута затресао мрежу црвено-белих у Берлину, у 12. минуту меча на београдској Маракани постигао гол за вођство Динама на полувремену, и они малобројни који су веровали у чудо, дигли су руке.

У последњих пола сата сусрета почиње да се дешава потпуно неочекиван расплет. Душан Савић коначно изједначује у 58. минуту, а Боровница са два поготка (у 69. и 80. минуту) најављује драму у самој завршници меча. У последњем Звездином нападу Шестић убацује са десне стране, а Луц Ајгендорф  неспретно шаље лопту у сопствену мрежу.

Друго коло је било за нијансу мање стресно. Голом Благојевића Звезда у шпанском Хихону побеђује домаћи Реал Спортинг. Аутоголом Боровнице, Шпанци у Београду изједначују укупни резултат, а пласман црвено-белима у треће коло доноси Владимир Петровић – Пижон.

А онда креће Звездин ход Европом по рецепту: 1:0 на домаћем терену, 1:1 у гостима. Тако су елиминисани енглески прволигаши Арсенал, који је те сезоне у Купу УЕФА био бољи од сплитског Хајдука, и Вест Бромвич Албион.

Благојевић је Звезди донео минималну победу у Београду. Арсенал је у реваншу, на чувеном Хајберију, повео почетком другог полувремена, а само два минута пре краја изједначио је Савић перфектним полуволејем из непосредне близине, после бриљантне комбинације у којој су учествовали Пижон-Петровић и Благојевић.

Фантастичним голом Савића из слободног ударца, поново у финишу сусрета, Звезда је обезбедила минималну предност пред одлазак на ноге Вест Бромвич Албиону у четвртфиналу Купа УЕФА.

И у реваншу  иста прича као против Арсенала – домаћини су повели, а Шестић изједначује пет минута пре краја и води Звезду у полуфинале и сусрет са Хертом.

Знатно ослабљена, Звезда је у првој утакмици у Београду, уместо у последњим, како је навикла своје навијаче, једини гол постигла у уводним минутима. Центрирао је Миле Јовин, Савић се поклонио и то је била још једна минимална победа пред пут у Берлин, овај пут, Западни.

Херта, која се те године борила за опстанак у Бундеслиги, изненадила је помало конфузне црвено-беле и повела са 2:0. Али као по старом добром сценарију, финиш је опет припао Београђанима. Шестић три минута пре краја постиже гол вредан финала Купа УЕФА са Борусијом из Менхегладбаха.

Црвена звезда је 9. маја 1979. године у првој финалној утакмици Купа УЕФА ремизирала против Борусије из Менхенгладбаха у Београду 1:1 (1:0).

Милош Шестић је довео црвено-беле у вођство у 22. минуту, а аутоголом Ивана Јуришића у 60. минуту клуб из Западне Немачке се спасао пораза.

Горела је Маракана, било је 90.000 гледалаца, а неки тврде и неколико хиљада више. Река навијача очекивала је да Црвена звезда у свом првом великом европском финалу направи залиху за реванш у Менхенгладбаху и донесе пехар Купа УЕФА у своје витрине.

Реванш се играо 23. маја на „Рајнстадиону“ у Дизелдорфу.

Арбитар који је завио црвено-беле у црно је био Италијан Алберто Микелоти. Он је у 18. минуту престрого показао на белу тачку после старта несрећног Јуришића над Аланом Симонсеном који је и извео пенал.

Док је лопта стајала на кречу Дуле Савић је пришао и пљунуо на њу, али ни то није помогло голману Александру Стојановићу. Звезда  је била бољи ривал, Менхенгладбах се бранио 80 минута, али нападачи гостујуће екипе нису успели да постигну погодак и трофеј је остао у Немачкој.  

Боје Звезде у том чувеном реванш мечу финала бранили су: Стојановић, Јовановић, Милетовић, Јуришић, Јовин, Муслин, Петровић, Благојевић, Миловановић, Савић и Милосављевић. На клупи је седео Бранко Станковић.

Била је то сезона за Звезду коју као да Хичкок режирао. Чак иако није имала срећан крај, остаје незаборавна и непоновљива. За старије Звездаше никад пребољена.

БОНУС ГАЛЕРИЈА

Погледајте како изгледа српска атлетичарка Ивана Шпановић