ИВАН ГОЛАЦ ЗА СД: Екипа Партизана је осредњег квалитета, али у дербију и просек може да надмаши себе
Велики ас црно-белих се осврнуо на вишегодишње проблеме у клубу.
Иван Голац и Партизан су именице које нераскидиво иду једна уз другу, каријера некада великог бека, а после и тренера уско је везана за црно-беле и иако је проживео успехе у иностранству као мало који фудбалер са ових простора, опет је већини људи Хумска 1 прва асоцијација на Голца и то је више него природно. Носио је дрес са црно-белим пругама пуну деценију да би потом седео и на клупи београдског клуба и инсистирао на допадљивој игри „на гол више“ која је привлачила публику од Вардара до Триглава и због које су у Партизановим мечевима уживали и они којима Парни ваљак није у срцу.
ПАРТИЗАНОВ СПАСИЛАЦ ИЗ КРАГУЈЕВЦА: Идемо на победу у дербију
ПОСЛЕ ЈОШ ЈЕДНОГ МЕЧА ПУНОГ СТРЕСА Петрић искрен о стварима које не штимају, али нешто и НЕЋЕ да коментарише
А заиста је „преко гране“ Голац достигао нестварне висине. Жива легенда Саутемптона, први странац који је играо на Вемблију, три куће славних у својим одајама чувају његову слику, а као тренер је Данди јунајтеду донео први Куп Шкотске у историји, и то након шест изгубљених финала.
Тада је у Голчевом Дандију задњу линију вредно чувао један младић ког је управо он довео претходно у Партизан. Исти тај младић је данас тренер црно-белих, а Иван Голац се присетио како је изгледала тренер-играч сарадња коју је имао са Горданом Петрићем.
- Он се код мене стабилизовао као фудбалер и почео да игра. Време предивних игара Партизана, стварања фине екипе и резултата који су остали део историје. Утакмице су нам биле увек пуне навијача. Утакмица Селтик – Партизан у Глазгову је проглашена од стране УЕФА за једну од 10 најбољих утакмица у историји фудбала. Та утакмица би требало да се показује барем једном недељно на нашим просторима, да и омладина ужива у томе и да буде једна врста азбуке. Али ми то помињемо стидљиво, немушто, не могу се стварати озбиљне ствари на неозбиљан начин. У сваком случају, Гордан је био млад у то време, 19 година. Ја сам га стављао у екипу са Дарком Миланичем у тандему. Дарко је исто био млад у то време, 21 година, Буда Вујачић трећи у линији. Увек сам радио на слободи код младих играча, да исказују оно што могу. Старији играчи су били увек ту у ситуацији да им помажу, да не приговарају. Млади играч је увек ту да му се помогне – прича Голац за sd.rs.
У поменутом мечу Селтика и Партизана, српски клуб је прошао некадашњег шампиона Европе због више постигнутих голова у гостима. У септембру 1989. у оквиру Купа победника купова, прво су црно-бели славили 2:1 у Београду, а две недеље касније у Шкотској било је 5:4 за домаће у незапамћеном мечу који се и данас препричава.
Гордан Петрић је каријеру почео у ОФК Београду одакле је након две сезоне прешао у Партизан док је тренер био управо Голац. Тренер га је после тога позвао и у Данди јунајтед, па је настављена њихова сарадња. И док је Иван Голац познат по свом лаганом приступу у јавности, меком шарму и британским манирима, Петрића је још у играчким данима красила строга озбиљност. Њу је задржао до данас када је он први тренер клуба из Хумске.
- Петрић је чак и преозбиљан, ја сам се увек шалио са њим по том питању. Ја радим на томе да мотивишем младог играча, да га ослободим, да он може да пружи максимум. Никада превише не хвалим играча. То је за њихово добро увек било, желео сам да направим оно што ће им пружити могућности да покажу и докажу себе једног дана кад изађу у свет. Гордан је играо у Дандију и представљао је важну спону у екипи, у то време смо успели да освојимо Куп Шкотске први пут у историји Дандија, пре тога су шест пута губили финале. Бог је хтео да ми будемо освајачи, у финалном мечу Гордан је био проглашен за играча утакмице. Он је имао 23-24 године, већ је имао доста утакмица у ногама. Самопоуздањем је значио доста, постигао је и пар значајних погодака. И кад дође после утакмице код мене у канцеларију, он пита „како је било, шефе, како сте задовољни?“, ја му обично одговорим „то како ти играш, ја могу левом ногом“. Наравно, хтео сам да буде све бољи и бољи из меча у меч. Тренер је прво педагог и психолог, па тек онда тренер.
Петрић је у Партизану почео да експериментише са формацијама, играо је у специфичној 3-4-3 обе утакмице против Хамрун Спартанса, па се онда у првенству вратио на 4-3-3. Голац је мишљења да је много рада и залагања пред Горданом и његовим изабраницима.
- Сваки тренер има свој начин размишљања, своје тактичке варијанте. Мислим да Партизан нема играче за офанзивније варијанте, потребни су експлозивнији бокови. Оно што је мене шокирало у дуелу са Хамруном јесте да су ови Малтежани хитрији, супериорнији од нас. Имали смо ми доста прилика, али су имали и они. То је оно што ме помало забрињава. Када крећете са радом, ту је свакако потребно времена, доста рада. Можда има простора за експерименте у овој нашој лиги, у Европи мора да се игра са најбољим што се има. Не схватите ме погрешно, ја бих волео да Партизан игра офанзивно, да игра 4-2-4, са бочним играчима, али то не може да се направи кад је квалитет играча за затворенији фудбал. Има много рада, поготово после овог шокантног почетка првенства, сад је најтеже подићи екипу. Морал екипе пада после притисака штампе, народа, то је изузетно тешко – објашњава славни фудбалер и тренер.
Мишљење навијача је да у црно-белом табору главни проблем представља управа. Став Ивана Голца је врло сличан, с тим што он сматра да Партизан нажалост никада није ни имао управу која би могла да прати величину клуба, потенцијал на терену, као и захтеве које би овај клуб морао да има.
- За мене се увек подразумева да је титула на пиједесталу, сваке сезоне за Партизан. Циљ пре почетка сваког првенства је – како дођи до круне. Све друго је по страни у овој нашој лиги. Мада ове утакмице које смо гледали два највећа клуба, оне показују да те две екипе нису више неко кога би требало да се боје мањи тимови. Проблем једини за Гордана може да буде искуство и то је оно што може да недостаје у овим ситуацијама. Партизан је специфичан клуб, ту вам је потребно много тога. Спој искуства, мудрости, а наравно, најважније у нашем послу је да клуб има стрпљења и да препозна неке квалитете. Нажалост, то није увек случај. Клуб су увек водили они који, не желим да кажем да му врло мало припадају и који га не осећају на прави начин, али су врло лимитирани у многим стварима неопходним за вођење клуба. Знам изузетно добро све чланове управе из претходних неколико деценија, знам шта су могли и колико су могли, знам њихове погледе и ставове. Постоји та нека заблуда код њих да су важнији од играча и тренера, то доводи до ситуација попут ове коју имамо данас. Чланови управе никад нису иза тренера уколико га они нису лично довели и имају свој интерес с те стране, уколико тај тренер није подобан. То је највећа катастрофа – искрен је Голац.
Још мало о високим челницима….
- Врло је тешко с њима радити. Ово незадовољство народа траје дужи низ година, није то месец, два. Мерило и критеријум свега би требало да буде „шта сте постигли“, како за функционере, тако и за струку. Нисте урадили оно што се очекује, а очекује се да Партизан буде највећи, значи нисте урадили оно због чега сте дошли и за шта сте потписали. Трансфер политика је трагедија и катастрофа. Ми ни за једног играча не можемо да добијемо пет или десет милиона, а имали смо толико перспективе. И за Душана Влаховића и за остале које смо продали за смешан новац.
Кога би он волео да види у управи? Да ли постоје људи од части у чију преданост према Партизану не сумња Иван Голац?
- Волео бих да видим Ненада Стојковића. Ми смо играли заједно, чувена најмоћније освојена титула у сезони 1977/78. када смо поставили све рекорде. Ненад има свој став, принципе и ја бих лично волео да га видим. Тужно је кад видите да неке колеге нити имају став, нити принцип без обзира на своје име и презиме. Стално се иде линијом мањег отпора, не постоји та црта која би требало да краси некога ко је нешто постигао. Јер ми смо Партизан, ми смо освајали титуле за Партизан, уградили себе и проносили славу Партизана – поетично излаже своје принципе некадашњи бек црно-белих.
Партизан већ заостаје седам бодова за Црвеном звездом и многи сматрају да је титула већ одлучена. Ипак, 31. августа се игра „вечити дерби“ и евентуални тријумф би можда могло да (п)окрене сезону за Петрићеве изабранике.
- Сигурно да би много значила победа у дербију у смислу даљег позитивног моралног аспекта. Значило би и за морал играча и стручног штаба, а наравно значило би и да се смани предност, постоје после још два дербија. Ова екипа Партизана је по мени врло осредњег, просечног квалитета за озбиљније ствари, али у дербију и просек може да надмаши себе. То вас мотивише више него било која друга утакмица. Кроз те мечеве се стасава у озбиљне фудбалере. Ја не бих имао проблема да ставим младе наше играче у дерби. Немам ја ништа против странаца, и ја сам био странац, али код нас их је превише. И ови што дођу, они морају бити много бољи од овога што већ имамо, у супротном шта ће нам? Да буде лидер, да носи игру, да решава утакмице, а није да коштају мало. А ми углавном доводимо неке просечне играче. Нека та наша деца пар година немају резултате, али после имате екипу која ће седам, осам година остваривати успехе. Озбиљне ствари се никад нису догађале преко ноћи. И Партизанове „бебе“ су се стварале дуго – каже наш саговорник и наставља о још једном већ „брендираном“ Партизановом феномену, тзв. повратницима у клуб:
- Ти повратници не играју у својим клубовима, па онда дођу у Партизан. Не можете да унапредите игру Партизана, а ни не играте у претходном клубу. И имамо тај фелер да потенцирамо израз „легенда клуба“. Како неко може да буде легенда клуба после две, три године? То је ругање, деградирање истинских легенди, људи који су провели седам, осам и више година у клубу, освајали титуле и слично – категоричан је.
Голац је увек више за младе фудбалере, али не либи се да похвали и странце уколико то заслужују. Два странца су по његовом мишљењу олако пуштена из Хумске, а својим квалитетом су показали да заслужују црно-бели дрес.
- Сума је за мене био један од најбољих играча ових простора, али тренери нису знали да му нађу место и да га мотивишу. Садик је био најпријатније освежење, играч у ког се можете поуздати да ће 90 минута изгарати, неће стати. Притисак који је он вршио на одбрамбене играче за мене је био импресиван. Али када један играч крене у пресинг, то мора да крене пет-шест играча. А он несрећник изгине трчећи и нико га не прати. То је на тренерову душу – сматра Иван Голац.
Победу Партизана у дербију се не усуђује да прогнозира, али јој се нада и поред разлике у квалитету у односу на Црвену звезду. Јесте да је и даље август и сезона купања, али тај меч је већ у овом тренутку можда последња шанса да се спасе сезона за црно-беле. Мада све и да тријумф дође, не би требало да завара навијаче, јер превише тога и даље мора да се мења у клубу...
Најновије вести о ФК Партизан можете наћи ОВДЕ.
БОНУС ВИДЕО: Погледајте како Сејдуба Сума дрибла Харија Мегвајера
