ПЛАНИРАЛА ДА НЕ ОДЕ НА ЖУРКУ, А ОНДА ЈЕ ТАМО СТРАДАЛА: Смрт унуке бившег селектора се могла избећи
Језива прича.
Једна од најтужнијих вести које су претходних дана стигле из Израела тиче се смрти Маи Наим, унуке некадашњег селектора израелске фудбалске репрезентације Шлома Шарафа.
НАЈЦРЊЕ СЛУТЊЕ СЕ ОБИСТИНИЛЕ: Трагедија у Израелу! Пронађено тело унуке бившег селектора
ЗВЕЗДИН ТРЕНЕР ПОСЛАО ПОРУКУ НА СРПСКОМ: "Не дозволите да вам Хамас испере мозак"
РОСИ ПРОЗРЕО ПИКСИЈА? Селектор Мађарске самоуверен - "Знам како ће Србија играти, потпуно смо сигурни"
Сахрањена у среду, а била је у родбинским односима и са Јувалом Наимом, тренером Хапоела из Ришона, који јој је био ујак.
Јувал Наим је у разговору за "Оне.цо.ил" открио и позадину приче. Она кобног дана није ни требало да буде на журци на којој је почињен масакр.
- Она је била дијамант породице, не видим да живот може да буде исти без ње. Цела породица је сломљена, родитељи, браћа ујаци, нећаци, деда Шломо је скроз скрхан. Уопште није требало да буде на овој забави, то је вероватно њена судбина. продала је карту коју је имала за журку. У 23.30 је већ лежала у кревету, након продаје карте је одлучила да не иде на журку, а онда су је блиски пријатељи убедили да дође.
- Њени родитељи нису ни знали да је отишла на журку, били су сигурни да је у кревету. Када су ујутру устали видели суда није у кревету, а онда је у 08.30 позвала и рекла "Пуцају на мене". Није имала среће. Већ је напустила простор за журку, одвезла се аутом према Барију, а капија је била затворена. Ставила је ауто на улаз и ушла, а заправо је упала у замку. Сви су ушли у склоништа од страха од пројектила, а терористи су бацали гранате и пуцали у склоништа - открио је тренер хапоела из Ришона, Јувал Наим, који је имао само најлепше могуће речи за убијену нећаку.
- Стварно топла девојка, вољена, све је волела, никада ниси чуо да повиси тон, све што је питаш је урадила. Био сам повезан са њом на високом нивоу. Срце ме боли, не могу да се опоравим од овога, последња три дана сам разбијен, не видим како могу да тренира. Ако стани остану овако, не знам да ли могу да се опоравим од овог ударца. Никада у животу се нисам осећао овако, а прошао сам кроз много тешких ствари. Осећам се узнемирено, не осећам ништа, не могу ништа да урадим.
- Њен осмех, њен загрљај, обично се не везујем за људе, али за њу сам био везан на посебан начин. Њена доброта, била је у контакту са мојом породицом, ћерком, сином, са свима, била је добродушна, нешто посебно.
- Мог брата никад нисам видео да плаче, данас се и он срушило. До краја је било наде, да је можда побегла са 50 људи који су били у кухињи у Барију, да је можда поб егла у воћњаке. Поосле изгубљене наде је остала нада да је међу отетима. То је била последња опција и опција да је убијена - закључио је.
