"Једини сан ми је био гол и трк на Партизанов југ" Гробари памте Делибашића! Прва Лига шампиона, "Танго смрти"

Делибашић се годинама борио са тешком болешћу, а током тог периода остао је у потпуности усмерен на фудбал. Дијагностификован му је тумор мозга у марту 2023. године, док је био тренер Морнара. Након операције вратио се фудбалу и прошлог лета постао спортски директор Будућности, да би се болест вратила и помоћи није било.

Играо је Андрија у бројним клубовима, а посебан траг је оставио у београдском Партизану. 

Учествовао је у два вероватно најдража успеха црно-белих у 21. веку, првом пласману у Лигу Шампиона 2003. где је постигао и три гола, док је 2017. као помоћни тренер са црно-белима освојио дуплу круну у чувеном „Тангу смрти“. 

- Потребно је оно о чему навијачи мало говоре – стрпљење. Једноставно, 80% екипе која је избацила Њукасл је изгубила пре тога од Славије из Прага (5:1), од Рапида из Беча (5:1), али није било брзинске смене генерација, радило се постепено, и мислим да је то кључ успеха. Треба истрпети, ми смо потом ушли у Лигу Шампиона играјући заједно већ 4, 5 година, мислим да је то био кључ - рекао је он гостујући прошле године у Партизановом подкасту. 

- Били смо пуни самопоуздања. Кад се помене Лотар Матеус сви се присећају анегдота, али заборављају колико смо патили на тренинзима. Немачка дисциплина, тренинзи по два сата, трчање без лопте, све је то било плански тако да смо невероватно спремни дочекали све те утакмице. 

Сва три гола за Партизан у првом учешћу у Лиги Шампиона постигао је управо Андрија Делибашић: 

- Ја сам негде обележио то учешће головима, али сам код неких навијача и трагичар због црвеног картона, свега је било, заиста незаборавних шест месеци који остају урезани за цео живот. Једноставно, једини сан ми је био да постигнем гол пред пуним стадионом и да отрчим на југ и то се десило на првој утакмици против Порта тако да после тога, што се тиче спортских амбиција, мени су пала потраживања и глад - истакао је Делибашић. 

У Хумску се вратио у чувеној сезони 2016/17 и радом са Партизановим нападачима помогао црно-белима да освоје, по многима најдражу, дуплу круну. Присетио се рада са Леонардом и анегдоте пред дерби који је Партизан победио резултатом 1:3 а Леонардо обележио са два гола: 

- Морао сам да обновим своје познавање сони плејстејшна јер је он волео да игра против мене и Саше Илића. Сећам се вече пре дербија када смо добили 3:1, он је био јако нервозан па смо отишли код њега у собу Саша и ја да га смирујемо. Играли смо сони до дубоко у ноћ, у једном тренутку сам водио три или четири нула, Саша ме је гурао лактом и опомињао речима „јел си нормалан, сутра играмо дерби“, тако да сам морао да га пуштам, онда је он падао на колена, радовао се. Сутрадан сам га видео на загревању, само је трљао руке и понављао „како ми се игра, како ми се игра“, а када је почела утакмица, то је већ историја...  - рекао је тада Делибашић. 

Делибашић је после Партизана наступао за Мајорку, Бенфику, Брагу, АЕК, Беира Мар, Сосиједад, Еркулес, Рајо, Рачабури и Сутјеску.

Играо је за репрезентацију Црне Горе 21 пут и постигао је шест голова.