КОКЕЗА: Нисам носио минђуше, нити слушао музику, увек сам само волео фудбал

Председник Фудбалског савеза Србије Славиша Кокеза открио је у интервјуу за магазин „Ало! Спринт“ детаље из приватног живота. Први човек српског фудбала објаснио је да је имао врло тежак живот у младости.

- Рођен сам у Сарајаву, а живео сам у Зеници јер је мој отац био полицајац. Почео је као неко ко прати возове, да би завршио као шеф полиције. Тренирао сам фудбал од седме до 14. године, када сам дошао у Београд. Ту сам престао јер нисам имао новца за тренинге. У то време сам становао код ујака, где је у стану од 85 квадратних метара било нас 28. Све жене и деца, јер су мушкарци били на ратишту у Републици Српској. Већ с 18 сам с мајком започео приватни посао отворивши киоск и продавницу. Тако сам почео – истакао је Кокеза.

Први човек српског фудбала је објаснио да никад није био запослен у државној институцији.

- Увек сам био приватник. Као што рекох, најпре сам почео с мајком, а неколико година касније с пријатељем сам започео посао са заштитом од крађе аутомобила. Имао сам фирме за продају намештаја, бавио се хотелијерством... Нисам увек могао да радим оно што волим, већ оно што сам морао како бих преживео.

Фудбал је ипак био једина љубав Кокезе.

- Никад нисам много волео музику, нити сам имао дугу косу или носио минђуше. Само сам волео фудбал. Да се разумемо, волим да одем с пријатељима у кафану да се проведемо или прославимо неки успех, али у аутомобилу не слушам музику. Могао бих сад да седнем у ауто, да возим до Минхена и да не укључим радио. Одувек је тако било.

Кокеза је причао и о циљевима ФСС у 2018. години.

 Кад сам долазио на место председника Фудбалског савеза Србије, поставио сам себи четири задатка и зацртао сам да ћу најмање два остварити у првом мандату. То су пласман на једно од два велика такмичења, изградња административног центра или пословне зграде, почетак изградње националног стадиона и почетак приватизације. На Мондијал смо се већ пласирали, ове године сигурно улазимо у реализацију другог циља, само што још не знам да ли ћемо купити зграду или направити своју. Жеља ми је да коначно сви у Савезу будемо под једним кровом, а не као сада на неколико адреса, па се мучимо да организујемо најобичнији састанак. Близу смо и почетка изградње стадиона, тако да остаје само приватизација. Приватизација је приоритет свих приоритета, а клубовима треба дати да се изјасне да ли су за то или нису. О томе треба да одлучује скупштина клуба и уколико она донесе то решење, не видим ко може да спречи њено спровођење – констатовао је Кокеза.