Човек ОСУЂЕН НА РОБИЈУ помогао Звезди да постане шампион Европе, без њега не би било ни Барија
Филмска каријера.
Навијачи Црвене звезде и 30 и кусур година од освајања Купа европских шампиона са сетом и несмањеним жаром говоре о чувеној генерацији која се у Барију попела на кров Старог континента. Једна од тема на којој се често у заносу „плане“ је ко је био најзаслужнији за историјски успех: руководство на челу са Драганом Џајићем, тренер Љупко Петровић или неко од највећих виртуоза казнене експедиције из Љутице Богдана.
Сви причају о савршеним облинама нове водитељке! Сад се сликала НАГА и спреда је ЈОШ ЛЕПША (ФОТО)
Од свих људи - Месут Озил! Славни фудбалер обрукао Дикаприја КАО НИКО НИКАД, а опаска се тиче МЛАДИХ ЖЕНА с којима глумац излази
Српски Орлићи покорили свет 2015, у међувремену је УМРО један члан репрезентације, а где су остали? Ево шта ради генерација са Новог Зеланда (ВИДЕО)
Дејан Савићевић, Роберт Просинечки и Дарко Панчев су имена која су међу звездашима на врху листе недодирљивих, али једно име из потаје код великог броја стручњака увек је изазивало посебан респект – Миодраг Белодедић.
Човек који је уз Франка Барезија и Клауса Аугенталера обележио једну фудбалску епоху, са „почившег“ места либера био је онај тас на ваги који је у сезони 1990/1991 врло често доносио превагу на страну црвено-белих. И док су се на „Маракани“ отимали за остале асове шампионске генерације, Белодедић је за Црвену звезду био истински дар са неба.
Као у бајци, једног дана је покуцао на врата канцеларије директора Џајића и прескромно, иако је већ био шампион Европе са Стеауом, поставио антологијско питање.
- Само сам питао да ли им је потребан играч!? Објаснио сам ко сам и како сам стигао у Београд. Џајић ме је само збуњено гледао. Онда се ипак сетио ко сам – причао је својевремено Белодедић за енглески часопис The Blizzard.
За неупућене, Белодедић је 1986. године са румунском Стеауом постао шампион Европе после победе над Барселоном на пенале. Био је један од најбољих дефанзиваца „Старог континента“, а због грациозности покрета имао је надимак „Јелен“. Међутим, живот под тоталитарним режимом Чаушескуових га није испуњавао и решио је да потражи политички азил у Југославији.
- Нисам волео владајући режим, посебно после тог финала када сам видео како су се понели према играчима. Старијима није дозвољено да оду у иностранство и обезбеде се финансијски. Одлучио дам да пређем у клуб који сам највише волео, у Црвену звезду. Постојала је могућност да каријеру наставим у Италији, али нешто ми је говорило да треба да изаберем Београд. Нисам тада ни сањао да ће убрзо уследити револуција у Румунији.
С обзиром на то да је као члан Стеауе имао статус војног лица, Белодедићев бег из Румуније са мајком и сестром окарактерисан је као дезертерство и сјајни фудбалер је осуђен на 10 година затвора! Ова пресуда оборена је тек после народне револуције 1989. године. Миле Белодедић је емотивно причао о бегу који му је променио живот.
Било је магловито јутро, низак водостај у то доба године, па је пуно војника патролирало. Знали смо ипак којим стазама војници пролазе, па смо уз помоћ пријатеља пребацили сестру преко границе. Знао сам да у Југославији неће бити проблема око добијања азила, једини проблем је био због тога што сам имао војни чин као играч Стеауе, па сам се ипак мало прибојавао.
Белодедић је морао да сачека годину дана како би заиграо за црвено-беле због суспензије ФИФА, а онда је чувени Србин Миле из румунског села Сокол показао каква је класа. Звездина одбрана није могла да се замисли без „балканског Бекенбауера“. У историјском успеху српског клуба уклесао је своје име и једним од погодака у пенал серији финалног меча КЕШ-а у Барију против Олимпика из Марсеја (0:0, 5:3 после једанаестераца).
- Да је та генерација остала заједно, Звезда би годинама била у врху европског фудбала – јасан је био Белодедић.
Један од најинтелигентнијих дефанзиваца европског фудбала икада са пристојне удаљености прати све што ради његова Црвена звезда.
- Недостају ми Делије, они су освојили пехар из Барија. Играо сам за њих, њима треба поклонити тај пехар – причао је својевремено Миле.
