ПОСЛЕ ВИЈЕТНАМА ПОВРАТАК НА МЕСТО УСПЕХА: Љупко Петровић долази на место спортског директора

Љупко Петровић и Митар Мркела / Извор: МН Press

Јасан циљ.

Легендарни фудбалски тренер Љупко Петровић (74) потписао је нови уговор за клуб Танхоа у Вијетнаму и то до краја 2022. године. Поставља се питање да ли је ту крај велике каријере коју је обележила титула првака Европе са ФК Црвена звезда.

СТИЖЕ АЛТЕРНАТИВА ЗА РОДИЋА? Звезда доводи бившег играча

УЗ ПОМОЋ ПРИЈАТЕЉА: До Катара два путића, један може да буде много лакши ако...

ЗВЕЗДА ГА ПОСЛАЛА НА ПОЗЈАМИЦУ: Он не би да се враћа у Љутице Богдана (ФОТО)

- Док ме ноге носе, остајем на терену, да пркосим годинама. Шалим се, наравно, преда мном је последња сезона у улози тренера. Дефинитивно. А, кад се поздравим са дивним Вијетнамцима, имаћу опет где да одем, чека ме мој бугарски другар Гриша Ганчев, газда ЦСКА и Литекса, највероватније ћу неко време да се задржим у Литексу, можда у улози спортског директора - рекао је Љупко Петровић за Спорт клуб.

Драган Џајић и Љупко Петровић / Извор: МН Press

Било је најава да ће се десити повратак у Србију.

- Размишљао сам, размишљао и после неколико дана пресекао. Кад неко из срца жели да се сарадња настави, како да одбијеш. Осим тога, уговор је финансијски повољан, такве паре не могу, рецимо, да узмем у Бугарској, прошло је време када сам имао и држао цену, знам колико ми је година, све знам. Леп је и живот у граду од пет милиона становник. Друштво ми прави сарадник Светислав Танасијевић, одлично функционишемо, никад није досдадно, он је вредан, амбициозан стручњак, рођени брат некадашњег дефанзивца Војводине - нагласио је легендарни тренер.

Љупко Петровић је тренерску каријеру заооечо у омладинском тиму Осијека од 1982. до 1984. године, Био је помоћни тренер у Еспањолу 1984, па је предводио први тим Осијека од 1984. до 1987. године. Након тога је преузео репрезентацију Југославије до 18 година 1987. и селекцију до 21 године 1988. године, када је увео и суботички Спартак у елитни ранг такмичења.

У сезони 1988/89. са новосадском Војводином стигао је до шампионске титуле, друге у клупској историји и за сада последње коју је овај клуб освојио. Кратко је водио и Рад 1990. године, када је афирмисао и младог Владимира Југовића на чијем је повратку у Звезду инсистирао по преузимању кормила.

Након тога се прославио на клупи ФК Црвена звезда и постао једини тренер са ових простора који је био клупски шампион Европе. После тог великог успеха преузео је шпански Еспањол 1991. године, а касније је водио уругвајски Пењарол 1992, ПАОК из Солуна 1992/93, Олимпијакос 1993. године, да би након другог успешног боравка у Звезди после дупле круне преузео аустријски ГАК из Граца током сезоне 1995/96.

Други пут је преузео Војводину 1996. године и водио је до 1997, да би након тога стигао и до Ал Ахлија из Дубаија (1998/99), затим преузео екипу Шангај Шенхуа (1999/2000 из Кине, а први трофеј после Звезде освојио је у Бугарској, где је у сезони 2000/01. одвео Левски из Софије до шампионске титуле, да би се поново вратио у Кину, где је од 2002. до 2003. године био тренер Пекинга са којим 2003. осваја кинески ФА куп.

Након тога се враћа у Бугарску и са Литексом осваја Куп 2004. године, а после кратке епизоде у Звезди поново ће сести на клупу Литекса који предводи од 2005. до 2007. године.

Био је стратег и у ОФК Београду 2008, а након тога је постао први Србин на клупи неког тима из Хрватске после рата, када је 2008. промовисан у тренера Сесвета. Ту се такође кратко задржао, да би и Војводину преузео трећи пут (2008/09), што је поред Звезде једини клуб који је водио у три наврата.