СД ЦРВЕНА ЗВЕЗДА СЛАВИ 75. РОЂЕНДАН: Ево које су ЧЕТИРИ најважније титуле у историји
Освојено је 714 екипних титула од 1945.
Спортско друштво Црвена звезда слави 75 година од оснивања. Побројати све трофеје не би могао нико. Успеха је било је у свим клубовима, али четири титуле се издвајају.
БЕЗ ДЛАКЕ НА ЈЕЗИКУ: Панчев о 162. Дербију, ПЕЦНУО и Партизан! Легенда Звезде има ПРЕДЛОГ за Луку Јовића (ВИДЕО)
Кошаркашице Црвене звезде су 29. марта 1979. године постале шампионке Европе и тако се уписале у историју југословенског и српског спорта, као први кошаркашки клуб, који се окитио европским трофејем.
Биљана Марковић, Јасмина Милосављевић, Гордана Вукмировић, Весна Ковачевић, Вукица Митић, Споменка Мрђеновић, Анђелка Вукмировић, Зорица Ђурковић, Наталија Бацановић, Софија Пекић, Јасмина Калић, Драгана Пандуров, на челу са тренерима Страхињом Брацом Алагићем, Петронијем Зимоњићем и Зораном Ковачићем су стајале на победничком постољу након убедљиве победе у финалу над мађарском екипом БСЕ (97:62).
Атлетика је "краљица спортова" и зато је моменат када су се Звездаши попели на "кров Европе" остао упамћен као историјски.
У свом 14. учешћу у Купу европских клупских шампиона, 1989. године мушка екипа Црвене звезде постала је шампион Европе. Били су црвено-бели и други 1981. и и треће место 1976. а пројекат "Црвена звезда шампион Европе" зачет је у Ријетију 1988. када је четвртопласираној Звезди додељена организација наредног такмичења.
Упркос киши првог дана на Стадиону Црвене звезде окупило се више од 5.000 љубитеља атлетике и навијача Црвене звезде, а другог више од 8.000. Све је одлучено у трци štafeta 4x400 када су Дејан Јовковић, Слободан Поповић, Исмаил Мачев и Слободан Бранковић донели велику радост свим Звездашима.
Највећи успех Црвене звезде, као и српског, а тада и југословенског спорта била је титула шампиона Европе у фудбалу 1991. године када су изабраници Љупка Петровића у 29. маја после извођења пенала савладали Олимпик из Марсеја.
Стеван Дика Стојановић, Рефик Шабанаџовић, Илија Најдоски, Миодраг Белодедић, Слободан Маровић, Владимир Југовић, Синиша Михајловић, Роберт Просинечки, Дејан Савићевић, Драгиша Бинић и Дарко Панчев је била постава која је уз тренера Љупка Петровића играла у Барију. Велики допринос су дали и Душко Радиновић, Влада Стошић, Ивица Момчиловић, Милић Јовановић, Раде Тошић и Владан Лукић.
Ватерполисти Црвене звезде постали су 1. јуна 2013. године у Београду прваци Европе победом у финалу Лиге шампиона против дубровачког Југа резултатом 8:7. То их је свакако сврстало у ред незаборавних када је СД Црвена звзеда у питању.
Денис Шефик, Страхиња Рашовић, Никола Рађен, Петар Ивошевић, Михајло Милићевић, Душко Пијетловић, Марко Аврамовић, Виктор Рашовић, Сава Ранђеловић, Борис Вапенски , Андрија Прлаиновић, Ненад Стојчић, Марко Драксимовић уз тренера Дејана Савића су ставили црвено-беле на европску ватерполо мапу.
Ово су четири најважније титуле, али има још много трофеја коју су незаборавни. Све укупно црвено-бели клубови су били 714 екипни шампиони државе. Појединачних титула, али и медаља у репрезентативном дресу тешко је избројати, а не поменути.
Кошаркаши су 1974. освојили Куп победника купова, али да не помињемо још да не бисмо некога изоставили.
БОНУС ГАЛЕРИЈА
Погледајте како изгледа ватрена навијачица Наполија Јоланда де Риенцо.
