ВОШИН ВЕЗИСТА РЕТКО ДАЈЕ ГОЛОВЕ, АЛИ ЈЕ ЗАТО СВАКИ ЗЛАТА ВРЕДАН: Кад је најтеже – Његош
Од расположења Вошиног везисте Његоша Петровића у знатној мери зависи и ниво игре колектива у маневру. Асистенцијом Савићевићу у четвртфиналу националног Купа за вођство против Чукаричког у Београду, као и поготком у другој серији пенала заслужан је за пролаз у клуб четворице српског фудбала.
Ретко постиже голове, али је зато сваки његов погодак злата вредан: против Новог Пазара решио је меч пет минута пре краја, најубедљивија победа у сезони на гостовању код Радника у Сурдулици започета је његовим голом после само пет минута игре, да би на Карађорђу коначно срушио негативну традицију против ТСЦ-а у петом минуту надокнаде времена, поздрављен овацијама рекордног броја гледалаца овог пролећа.
-Тако се наместило – скромно је Петровић одговарао на хвалоспеве њему у част. – Радуле је лепо заврнуо, неодлучни су били играчи око мене, нисам морао ни да скочим, лопта ми је ишла право на главу, трзај главом, погодак, нема даље... Победа... Потрчао сам према западној трибини, то одушевљење навијача мора да буде инспирација сваком играчу. На овације сам одговорио спонтаним гестом у правцу плаве звезде на грудима, некако сам се стопио са свима који су у том моменту препознали праву вредност Војводине. Саиграчи су ми притрчали, заједно смо кренули ка северној трибини, где по традицији делимо и радост и тугу са највернијим навијачима. Овога пута једни другима смо честитали, то је била наша заједничка победа, положен испит у можда најважнијој утакмици овог пролећа, уз тријумф у Купу, наравно.
Фудбалски хроничари у Новом Саду и навијачи Војводине одавно нису били тако сагласни као минуле зиме што се трансфера тиче. Голман Драган Росић, Његош Петровић и Вукан Савићевић прихваћени су као истинска појачања која се одлично уклапају у најаве председника Драгољуба Збиљића што се домета колектива тиче у наставку првенства. И сва тројица јединствени су у оцени да су доласком у Нови Сад начинили прави потез у каријери. Додамо ли том трилингу и Сеида Кораћа на месту централног бека и новог љубимца публике из Обале Слоноваче Кејлеба Зади Серија по левој страни, добићемо и конкретан одговор на питање препорода у игри колектива у пола белом, пола у црвеном у минулих 10 утакмица без пораза, рачунајући и гостовање на Бановом брду у такмичењу за Куп.
Пет трофеја у Звездином дресу
Петровић је рођен у Крупњу. Као 20-годишњак је из Рада, чији је дрес носио 66 пута, прешао у Црвену звезду. У 87 утакмица у редовима српског шампиона учествовао је у освајању три титуле и два национална Купа. Играо је 50 пута у млађим српским селекцијама и постигао пет голова. У Гранади је наступио 53 пута. Овог пролећа носио је дрес Војводине у 12 утакмица, од тога једну у Купу Србије.
Петровић је напречац освојио симпатије свију у клубу, као и Вошиног навијачког фронта, осетљивог и на најмању везу са „вечитима“. Творац победе против Бачкотополчана, иначе, играјући у Црвеној звезди освојио је три титуле државног првака и два трофеја у Купу. Не крије да му је велика жеља да игре у Војводини оплемени новим трофејом у српском фудбалу.
-Доста је у Војводини играча које сам познавао пре него што сам отишао у Шпанију пре две године – рекао је Петровић. – Нормално је да сам најпре контакт успоставио с њима, али врло брзо сам почео да се осећам као да сам одувек у колективу, сви су ме прихватили, од играча до тренера, без разлике. Сви смо ми професионалци, који на терену зависе једни од других, не можемо један без другога. Нисам ни сумњао да у Војводини све функционише на врхунском професионалном нивоу. Радимо врло квалитетно, а што се атмосфере тиче, могли сте и сами да се уверите, све уз песму и ведрину и на терену и у теретани, како на тренингу, тако и на утакмицама, свугде. Серија позитивних резултата, као производ такве атмосфере, одлична је основа веровању да смо на правом путу.
Од када је стручни штаб шпанске Гранаде зимус обелоданио да у перспективи не рачуна на бившег Звездиног везисту све је више клубова на Пиринејском полуострву који су били заинтересовани за ангажман младог фудбалера. Уз друголигашке клубове Сарагосу и Елче, најконкретнију понуду имао је Бургос, чији је менаџер Перес Алонсо Бодо јавно пожелео да Петровића, у пакету са Вајсманом, види у свом колективу. Међутим, на обострано задовољство, Петровић је у Војводини видео шансу да спортском сектору у Гранади докаже да је достојан њиховог поштовања и вере у вредности свог члана колектива који је њихов дрес носио 53 пута. Договор Војводине са Гранадом је да Петровић, у улози позајмљеног играча, у Новом Саду остане до краја такмичарске сезоне. Његова цена на европској фудбалској пијаци тренутно је два милиона евра. Нема сумње да ће Вошин председник Драгољуб Збиљић са сарадницима порадити на томе да свога везисту који решава на први поглед нерешиве фудбалске енигме, задржи у колективу, наравно уколико Гранадин менаџер Хозе Рамон Сандовал не промени миошљење и схвати да Петровић заслужује место у редовима тог шпанског клуба.
