ЗОРАН МИРКОВИЋ ОБРАЗЛОЖИО РАЗЛОГЕ ОДЛАСКА ИЗ ПАРТИЗАНА: Оставка није МОРАЛНИ чин ...

Овим путем желим јавно да се обратим и отклоним сваку сумњу и било какву неизвесност око мог даљег статуса у Партизану. Поднео сам оставку због мени неприхватљиве ситуације, у којој се мој клуб налази. О томе с правом могу да судим, јер сам за 25 година фудбалске каријере, прошао црно-бели пут од оданог играча, до преданог тренера.

Моја оставка није мој морални чин. Не! Ја сам све радио како сам најискреније мислио и најбоље умео. То је мој манир и моје васпитање, људско и спортско: поштено и храбро - и на терену и на клупи. То никако не значи да сам тренер без грешке. Увек сам спреман за стручну анализу и одговорност за сопствена дела. Свој терет носим сам и било би поштено да свако носи свој…

Тако би било лакше Партизану! 

Извињавам се свима, који су помислили да је растанак могао да буде другачији. Можда је и могао, али ово је коначна одлука човека, који бесконачно воли Партизан. Зато молим све праве партизановце да уваже мој став и да га поштују.

И на крају, из све снаге аплаудирам сваком мом играчу и стручном сараднику понаособ. Увек смо били права група, није нас напуштао тимски дух и то у изузетно тешким околностима, које само ми знамо. Увек заједно, делили смо исту судбину као велике екипе и то треба да остане најјачи утисак наше сарадње. Резултатски, нисмо били најбољи, то треба да признамо, а ко познаје данашњи фудбалски поредак то свакако и разуме. Желим им сву срећу у наставку каријера.

Време је да сада застанем, и због Партизана, и због себе. Између Партизана и мене никада неће стајати баријере … Тужан сам што мојим доласком нису решени проблеми клуба, али бићу најсрећнији човек на свету ако мој одлазак буде прекретница ка новим одлукама, новим околностима, новим људима и новом времену достојном славе шампионског Партизана... Оне коју памтим из играчких дана.

С поштовањем,

Зоран Бата Мирковић