Звезду ударио брзи воз из 22. века
Изгубила је Црвена звезда још једну утакмицу новог издања Лиге шампиона, али ништа друго није могло ни да се очекује када се узме у обзир форма у којој се налази Барселона. Шпански гигант је поново показао силу коју је Владан Милојевић описао као фудбал 22. века.
Речи српског тренера свакако су тачне, Каталонци демонстрирају силу ове сезоне, на челу са убитачним нападом који чине Ламин Јамал, Рафиња и Левандовски.
Свој раскошни таленат показали су и на Маракани, Рафиња је сјајном асистенцијом начео црвено-беле, затим постигао и леп погодак у 55. минуту. Искусни пољски нападач постигао је два гола, иако је имао још неколико прилика.
И поред одличне Барселоне, неконстантност коју испољавају фудбалери Црвене звезде могла би да забрине тренера. Било је ту лепих детаља, попут акције из три потеза за први гол, када је Ндиаје оставио лопту Крунићу који је на прави начин упослио Силаса. И његова завршница је била прелепа, пребацио је голмана са лакоћом.
Милсон је поново показао да га Милојевић можда и непотребно запоставља. Ово му је био други гол у Лиги шампиона за само 50 минута наступа. Са одсуством Питера Олајинке могао би репрезентативац Анголе да добије већу улогу и оправда епитет великог појачања.
Међутим, за озбиљан фудбал у најјачем европском такмичењу, потребно је много више од солидног првог полувремена и неколико момената инспирације.
Највише проблема правили су Каталонци на десној страни. Играло се Ламину Јамалу, иако су се фудбалери Звезде својски трудили да га затворе.
Жил Кунде је успео да се упише у историју као један од само четири дефанзивца у новијој историји Лиге шампиона који су успели да забележе три или више асистенција на једној утакмици. Још импресивније је то што је Французу за то требало само друго полувреме.
Очигледно да експеримент са Андријом Максимовићем на левој страни није успео, имао је више дефанзивних задатака које се трудио да испуни, али није физички дорастао за њих. То се најбоље видело код четвртог гола гостију, када га је у дуелу лако добио Кунде.
Везни ред је поново био непостојећи, једино је Гелор Канга, изненађење у првој постави Владана Милојевића оставио позитиван утисак, иако би и Крунић могао да наговести боље дане својом асистенцијом за Силаса. Међутим, изгледа да је одлазак Хванга ненадокнадив за црвено-беле.
Комплетан утисак није био толико лош, али је чињеница да ће фудбалери Црвене звезде морати пре свега констатније против Штутгарта и ПСВ-а и Милана како би последњи меч против Јанг бојса био резултатски значајан. Тренутно су без бодова и чини се да би поново могли да остану без пролећа у Европи.
То би свакако био неуспех, поготово што је овај тим практично састављен за европске изазове. Потенцијални повратак повређених играча, пре свега Иванића, значио би црвено-белима у наставку такмичења.
Пораз од тренутно екипе у најбољој форми у Европи није смак света, али би још једна сезона без успеха у Лиги шампиона била значајан ударац за пројекат какав је Црвена звезда.