Када Пикси да знак за игру

Играча који желе да се подреде екипи, да ставе заједнички циљ изнад личног, да исправе грешку саиграча у тренутку који може да одлучи меч. То су тренуци када се играчи разумеју погледом, разговарају без изговорене речи, могу да играју везаних очију. Много је времена потребно да се створи тим чија је снага већа од простог збира његових појединаца. Много зноја на тренингу, много одрицања, безброј поцепаних копачки. Али кроз таква искуства тим расте и постаје победнички.

Најбоље резултате кроз историју су постизали тимови које су красили таленат, заједништво, храброст, али постоји још нешто што им је заједничко – велика тренерска имена која су их предводила. Истински шампиони са људским и лидерским карактеристикама таквим да је свако кога одаберу да брани боје своје земље увек пружао највише од себе. Такву фудбалску репрезентацију Србије имамо привилегију да гледамо последњих година. Тим у коме свако зна своју улогу, капитена коме сви верују, стрелце којих се плаше, одбрану од које противници зазиру. А поред терена човека који плени. Ставом, харизмом, енергијом, знањем, храброшћу. Човека који их је све одабрао, окупио, охрабрио, мотивисао и повео на пут, којем је након посете Лисабону, следећа станица Катар. 

А на том путу наша репрезентација има партнера на кога може да се ослони у сваком тренутку знајући да је подршка Телекома Србија много више од спонзорства. То је заједничка вера да се посвећеност и добар рад исплате, да ништа није недостижно и да су људи који чине тим његова највећа снага. А када сте спремни за велика дела, онда само чекате прави тренутак, прави знак. 

Пикси, чекамо твој знак. Знак за игру.