БОЛНА ИСПОВЕСТ МАЈКЕ УБИЈЕНОГ ХАРИСА БРКИЋА: Казна за УБИЦУ ми уопште није БИТНА!
Две деценије од трагичног догађаја.
Прошло је две деценије откад је кошаркаш Харис Бркић убијен, његова мајка не тражи никакву казну за убицу. Детаљно је описала ноћ али и период након смрти сина. Открила је и докле је стигла и како се одвијала полицијска истрага.
ДОШАО ЈЕ КРАЈ: Прослављени кошаркаш одлази у пензију!
РЕАКЦИЈА СА МАЛОГ КАЛЕМЕГДАНА О ''SLUČAJU ЛЕСОР'': Звезда измирила све обавезе, ко то пласира лажи
ПРЕД СЕНЗАЦИОНАЛНИМ ТРАНСФЕРОМ: Србин облачи дрес ВЕЛИКАНА! (ФОТО)
У потресној исповести у другој епизоди серијала „Мајке шампиони” на телевизији Арена спорт, Радмила Бркић, мајка покојног кошаркаша Хариса, говорила је о трагичној судбини свог јединца.
Некадашњи кошаркаш Партизана је упуцан испред хале Пионир у Београду 15. децембра 2000. године, а преминуо је 3 дана касније у болници од последица рањавања. И 20 година касније овај злочин још није расветљен, нити је пронађен убица некадашњег репрезентативца Југославије.
Вест да је Харис Бркић упуцан сазнали су путем телевизије.
- Мој супруг је пребацио канал. Он се одузео. Ја знам да сам клонула, да сам само села на паркет. То је био... То је био... Не могу да опишем то. Не могу да верујем. Не могу да повежем ни сам чим. Ни са каквим... Не знам. Не могу да га повежем са тим да би он могао да буде повређен, а не убијен - рекла је Радмила Бркић у болној исповести.
Питање које је мучи јесте оно - ко је убио њеног сина?
- Када се све то десило дигло се све да се открије ко је убица. Првих пола године смо били у контакту са полицијом, нико ништа... Долазили су овде, постављали су питања: „Да ли је ово? Да ли је оно? Да ли ми знамо нешто?“ Не знамо. Ево сада што причам вама то смо и њима причали. Једино што су нама рекли је да немају мотива - кроз сузе је изустила Радмила, а потом наставила:
- То је било све што смо ми сазнали од њих. То је трајало ни непуних годину дана и од тада ништа. Нико више се ни обратио није, а да вам кажем, ја да идем да питам шта раде и докле су стигли, мало ми је то и неумесно јер треба свако свој посао да ради. Било би нормално да идем тамо да тражим, али ја нисам способна за то - прича Радмила.
- Ја сам сто пута казала да бих ја волела да ме назове тај, нека ме сретне да ми каже само зашто. Мени његова казна више уопште није битна. Ја немам њега. Да ли ће он робијати, да ли ће он бити осуђен, мени то више ништа не значи. Само да ми каже зашто је то урадио. Која је то грешка његова била, шта је он то толико скривио да он пуца у њега? Само зашто је то урадио. Ништа друго. Ја никоме нећу да кажем, ни полицији. Ма да ме је назвао....