МАЉКОВИЋ СЕ ЕМОТИВНО ОПРОСТИО ОД СРЕТЕНОВИЋА: Наш спорт и овај град изгубили су доброг духа
Заједно су у Сплит донели две европске титуле.
Председник Олимпијског комитета Србије и некадашњи кошаркашки тренер Божидар Маљковић емотивним писмом опростио се од великог пријатеља Зорана Сретенвоића који је прошле недеље преминуо у 58. години услед проблема са срцем. Сретеновић је био део легендарног тима Југопластике који је три пута узастопно био шампион Европе, а у Сплит је стигао заједно са Божидаром Маљковићем. Поред Југопластике, Сретеновић је играо за Црвену звезду, Партизан, немачки Бамберг и француски Антиб. Писмо Маљковића које је објавио ''Index'' преносимо у целости:
ТАЈЛЕР ХИРО НАЈБОЉИ ШЕСТИ ИГРАЧ ЛИГЕ: Богдан на шестом месту
МЕМФИС И БОСТОН ПОБЕДИЛИ ГОЛДЕН СТЕЈТ И МИЛВОКИ: Морант терорисао Вориорсе (ВИДЕО)
- Замислите филмове ''До последњег даха'' без Белмонда или "Кад будем мртав и бео" без Драгана Николића. Е, оно што су били Бебел и Гага у свету филма, то је био Срета у европској кошарци. Ти велики и награђивани филмови били би добри с било којим глумцем, али су само с том двојицом ремек-дела. По тој аналогији, Југопластика, службено највећа екипа европске кошарке, била би без Срете добра, али не и одлична. Срету сам знао и пратио кроз цели његов кошаркашки пут. Имао сам и привилегију да га тренирам. Изван терена ноншалантно је носио лепршави дух београдског мангупа, који није био битанга, и човека који је познавао Улицу, с великим У, али није био уличар.
Поред дивне мајке и оца полицајца из Полицијске управе Вождовац, то није ни могао бити. Патолошки вредан, гранично луд кад је храброст у питању, тај виц с београдског баскета унео је у највиша европска такмичења с којих се увек враћао као победник. Баш таквог желео сам га у Југопластици. Баш такав дао је нашем тиму хемију која је трајала колико и његов боравак у Сплиту. Баш такав као визија ми се појавио на великом финалу против Макабија у Минхену. Најбољег стрелца Дорона Јамчија чувао је тако да је његова одбрана постала рецитал финти и трикова, која је свела легендарног Израелца на шест поена у полувремену. Том игром осигурао је свима нама кошаркашки Пантеон, а себи место у уџбеницима.
Као Бебел и Гага, и он је оженио најлепшу и најбољу међу колегицама. Жену онакву какав је он био мушкарац. Данас на губитку није само његова породица већ Београд и цела кошаркашка планета. Наш спорт и овај град изгубили су доброг духа… Човека кога нисам видео намрштеног… Је*еш га…
