БЈЕЛИЧИН ОПРОШТАЈ ОД КОШАРКЕ: "Хвала Пешићу, Дуди, Жељку..."
Рекао је крај после 20 година.
Немања Бјелица је завршио професионалну кошаркашку каријеру, а од спорта који воли се опростио саопштењем које преносимо у целости.
САД ЈЕ ДЕФИНИТИВНО: Немања Бјелица завршио каријеру
АБА ЛИГА МЕЊА ФОРМАТ ТАКМИЧЕЊА: Србија добија још једно место
Жељко Обрадовић: Максимално поштовање према Студентском центру
- Прочитао сам до сада бројна саопштења професионалних спортиста којима објављују крај своје каријере. Тада сам размишљао да ћу, кад за то дође време, лично избећи такав тренутак, јер сам се одувек трудио да моје једино обраћање јавности буде искључиво са кошаркашког терена.
- Негде давно сам прочитао да нико није победио време. Последњих година сам тога постао потпуно свестан. Сада, мимо свих мојих очекивања, осећам потребу да, после пуних 20 година, званично објавим да је дошао крај.
- Тражио сам у почетку своје мало место на кошаркашкој мапи, почев од терена мог блока 70 на Новом Београду, до правог заљубљивања у кошаркашке обруче после рада са тренером Ацом Јањићем. Многи не знају да су ме Милан Мандарић у "Суперфунду", касније Зоран Костић у Аустрији, потом Бранко и Миливоје Каралејић, као и моји први агенти Бојан Тањевић и Луцијано Капикјони, на почетку веома подржавали и охрабривали да могу много и далеко. То ценим и не заборављам.
- Посебну захвалност дугујем тројици наших великих тренера, без којих кошарка у Србији не би данас била овако цењена и вољена. Они су ме, свако на свој начин, научили шта значи игра за репрезентацију и како треба бранити заставу и грб наше Србије. Светислав Пешић ме је препознао као играча, дао ми шансу и пружио велику подршку. Душан Ивковић ме је уврстио у репрезентацију чији сам дрес годинама са великим поносом носио, а уз Жељка Обрадовића сам у Фенербахчеу играо најбољу кошарку у животу и постао МВП сезоне Евролиге.
- У НБА сам потпуно променио начин своје игре, али не жалим... Жарко Ђуришић, током боравка у Минесоти, затим Владе Дивац и Пеђа Стојаковић у Сакраменту, дали су ми нови подстицај и снажно ме гурали у нове победе.
- Круна мог професионалног пута је било освајање шампионског прстена са Голден Стате Вориорсима и тренером Стивом Кером који ми је кошаркашки правоугаоник приказао на другачији начин.
- Током моје каријере у УСА, Лукас Чарте из Шпаније је постао мој велики пријатељ, искрени саветник и човек од великог поверења. Захвалност дугујем и мом брату Владимиру Ћуку, који је увек био уз мене.
- И сви остали које сам се срео на мом кошаркашком путу, бројни саиграчи и пријатељи из репрезентације, затим Сеад Галијашевић, Душан Сајић, доктор Гага Радовановић, Бата Зимоњић, Дејан Милојевић, Срђан Недељковић, Аца Матовић, Александар Кесар, Филип Волшек и многи други, дали су, свако на свој начин, несумњив допринос у развоју моје каријере.
Наравно, уз мене су увек стајали моји дивни родитељи, посебно отац Милован, чију сам неизмерну љубав и безрезервну подршку, осећао стално и свуда. Ипак, мој највећи успех и понос су моја деца Ника и Стефан.
- Хвала репрезентацији Србије, Црвеној звезди, Фенербахчеу и Голден Стејту. Можда сам мало и одужио, али је изгледа морало тако...
- Ово је крај моје каријере и надам се скором почетку неког новог изазова у спорту који много волим и који ми је толико дао.
- Хвала свима! - написао је Немања Бјелица.
