"Не волим овај живот"
Искрен је повремени српски репрезентативац.
Кошаркаш Денвер Нагетса Мајкл Портер Јуниор започео је подкаст, а један од гостију му је био саиграч Никола Јокић.
СЈАЈНА АКЦИЈА ПАРТИЗАНА: Гробари засули терен са преко 10.000 играчака (ВИДЕО)
МЕГА БРЗО НАШЛА ЗАМЕНУ ЗА ТОПИЋА: Гњидић стигао у Београд
ПОНОВО СЕ СЕЛЕ: Звезда против Игокее игра у Пиониру
Српски центар се у разговору са Портером дотакао притиска и колико ти утиче на њега.
- Мислим да ако нисте уплашени, ако нисте нервозни, ако не осећате притисак, нисте изабрали прави спорт. Мислим да је то нормално и мораш да имаш то. Најважније да се припремиш за тај моменат. Океј, мислиш у глави, овај играч, публика, играш у гостима... Правио сам сценарије у глави шта може да буде у тој хали, са тим играчем, већ сам то проживео у глави. Понекад је другачије, али то те припреми за све што може да се догоди. Од почетка, притисак и страх, ма и сада имам страх и притисак сваку утакмицу, да ће ме противнички играч пребити, победити... Мораш да имаш то, тако мислим или само ја размишљам другачије - рекао је Јокић, па наставио
- Дошао сам овде као трећа, четврта, пета опција, било је другачије, био сам млад, ништа нисам знао. Мислиш да је то само кошарка, али то је само 20% свега. Сада могу да кажем да је кошарка најлакши део свега. Умориш се, промашиш... Све је то део свега. Када научиш да имаш своју рутину, ево ја сам у прве три године научио нешто и онда учио све више, а после тога сам променио исхрану, да боље шутирам, да смршам, да се развијем временом.
Потом је момак из Сомбора говорио и о стварима због којих не воли живот професионалног спортисте.
- Не волим овај живот. Ми смо само кошаркаши и добри смо само у ономе што радимо. Али, медији су око нас и плаћени смо због свега тога, медија и популарности, али бити познат, неко воли, неко не воли. Ја када завршим каријеру волео бих да ме нико не зна. Волео бих да моја деца се сећају мене као оца, не као кошаркаша. То је мој циљ. Да немам телефон такође, то ми је исто циљ. Само да будем нормалан и да живим тај тренутак. Да будем нормална особа, да пијем са другарима, да се играм са децом, да јашем коње... Ако сада изађем и бацим нешто у канту, направиће драму од мале ствари и тужан сам јер одем у бар или ресторан или на утакмицу, сви ваде телефон и снимају ме. То је ружно. Само желим да живим свој живот - истакао је Јокић.
