ОДВРАТНО: И у Подгорици запањени увредама на рачун Радоњића
Скандалозно понашање на дербију АБА лиге.
Тренер Црвене звезде Дејан Радоњић доживео је да га у “његовој” дворани “Морачи”, у којој је и као играч и као тренер постизао сјајне резултате са екипом Будућности, вређају навијачи са трибина. Безумност овакве реакције хулигана који су били присутни дербију АБА лиге између Будућности и Црвене звезде, није остала без реакције ни у подгоричким “Вијестима”, чији текст преносимо.
СКАНДАЛ У МОРАЧИ: Кошаркаши Звезде вређани на расној основи, на мети увреда и Радоњић и Лазић, а "није било публике"
РАДОЊИЋ ДЕВАСТИРАН ПОСЛЕ ДЕБАКЛА: Дејо на конференцији гледао у под, изговорио само 3 реченице
ОБРАЗ ЋЕ ДА БРИДИ Делије и скрхане и бесне после Будућности: "Језив пораз!" Ипак, има ОПТИМИСТА
- Одрастао је у Будућности, играо шест година као сениор, оставио неизбрисив траг са три титуле првака СР Југославије и једним националним Купом, а онда за осам сезона постао најтрофејнији тренер у историји клуба. Дејан Радоњић је због тога, с правом, у ‘Морачи’ дочекиван овацијама, али је вечерас доживео да му група хулигана са трибина скандира ‘Дејо сплачино’ и упућује друге разноразне увреде - наводи се у тексту.
- Зар је такав дочек заслужио човек који је градио Будућност до висина какве нису могле ни да се замисле раних ’90-их? Зар је заслужио да нико из клуба у којем је оставио неизбрисив траг не покуша да умири најватреније навијаче, који су се неким чудом нашли на трибинама. Зар није Гаврило Пајовић, који му је био саиграч, а касније и први сарадник као спортски директор, морао да их смири? Зар то није морао да уради и Драган Бокан, који га је затекао на клупи када је постао председник клуба и са њим два пута стигао до четвртфинала Еврокупа – пише у тексту Вијести.
На крају је поентирано.
- Зар нису и ти "навијачи" морали да се запитају шта раде, кад их већ нико није избацио из дворане? Зар је Радоњићу, на крају крајева, за грех узето што се вратио у Црвену звезду, у којој је такође стекао статус легенде? Много је питања, одговор је само један - наш народ је такав. И док год се буду провлачили кроз блато људи који су овде оставили неизбрисив траг, среће бити неће – закључује се у тексту.
