ОТИШАО ЈЕ ПРЕРАНО, А БИО ЈЕ НАЈБОЉИ: Умро је ЗАГОРКИ на РУКАМА, а није заборављен ни после ВИШЕ од пола века
Немогуће га је заборавити.
Прошла је 51. година од смрти Радивоја Кораћа, али сећања на једног од најбољих кошаркаша са ових простора, али и шире, не бледе. Познат по надимку Жућко, постао је најбољх југословенских играча током шездесетих година прошлог века. био је испред свог времена и то је оно што га је направило легендом.
ПЛАЧЕ ЦЕЛА ИТАЛИЈА: Два млада пливача погинула у СТРАВИЧНОЈ авионској несрећи (ВИДЕО)
Дебитовао је у првој лиги 1958. године са 19 година. Постао је одмах најбољи стрелац лиге. И још седам пута узастопно понављао је исту ствар.
Са репрезентацијом је освојио две сребрне медаље на Европским првенствима (1961, 1965), две на Светским првенствима (1963, 1967) и Олимпијским играма 1968, као и бронзану медаљу на Европском првенству 1963, и четири првенства Југославије.
Радивој Кораћ је погинуо у 30. години у саобраћајној несрећи 2. јуна 1969. код села Каменице, 12 км од Сарајева, после утакмице између репрезентације Југославије и селекција Босне и Херцеговине. Издахнуо је нарукама брачног пара Жеравица.
- Кошаркашки савез БиХ је организовао ревијалну утакмицу у Сарајеву на коју је био позван и Радивој Кораћ, који је тада играо у Италији. Убеђивали су га да би било добро да игра тај меч иако сам мислио да је бесмислено да он вози од Падове до Сарајева ради неког неважног меча. Људи из Кошаркашког савеза су инсистирали и Жућко је играо у Сарајеву. Сви играчи су после утакмице отишли својим послом, он је због умора преспавао у Сарајеву. Пошто смо били добри пријатељи, Зага и ја смо одлучили да мало поразговарамо с њим и следећег јутра кренемо за Београд. Киша нас је пратила на изласку из Сарајева. Жућко је возио иза нас и ја сам успео да претекнем неког безобразног возача чији је тристаћ све време био на ивици да пређе у супротну траку. Када је Кораћ хтео да га заобиђе, он је мало додао гас и аутобус из супротног правца је нашег легендарног кошаркаша и интелектуалца одвео у смрт. Све се одигравало на мосту, кочнице на том аутобусу нису биле у добром стању и Жућко није имао где да скрене. Вратили смо се до места несреће и унели Радивоја у наша кола у жељи да га одвеземо до првог лекара. Зага му је рукама враћала органе у стомак. Гледао сам како Жућко умире на њеним рукама. Тугу коју сам осетио тог 2. јуна 1969. године никад нисам успео да потиснем из душе - рекао је својевремено Ранко Жеравица.
Прошло је више од пола века, али просто је немогуће заборавити легендарног Жућка. Можда и највећег који је играо између два обруча на овим просторима...
